Kako temperature vazduha padaju, mnogi primećuju vrtoglavicu, glavobolju u potiljku, zujanje u ušima ili ubrzan rad srca. Iako deluje bezazleno, lekari upozoravaju da zimski uslovi mogu dovesti do porasta krvnog pritiska, a kod osoba koje već imaju povišene vrednosti – čak i do hipertenzije prvog stepena.
Stručnjaci navode da su vrednosti krvnog pritiska tokom zime u proseku više za oko 1,7 mm Hg. Na prvi pogled, to deluje kao zanemarljiva razlika, ali kod ljudi sa graničnim vrednostima ona može biti presudna. Hipertenzija prvog stepena podrazumeva sistolni (gornji) pritisak između 140 i 149 i dijastolni (donji) od 90 do 99, a upravo do tih brojki zimi lakše dolazi.
Razlog je, pre svega, hladnoća. Na niskim temperaturama krvni sudovi se sužavaju kako bi telo sačuvalo toplotu, što otežava protok krvi i tera srce da radi jače. Tokom naglih otopljenja dešava se suprotno – sudovi se šire i pritisak može da padne. Najosetljiviji na ova kolebanja su starije osobe, pacijenti sa već dijagnostikovanom hipertenzijom i kardiovaskularnim bolestima, ali i oni kod kojih je pritisak „na granici“.
Zimi dodatni rizik predstavljaju i promene u načinu života. Manje se krećemo, više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, a ishrana je često kaloričnija i bogatija solju. Uz to, manjak sunčeve svetlosti može dovesti do nižeg nivoa vitamina D, koji se dovodi u vezu sa lošijom regulacijom krvnog pritiska. Praznici i kraj godine kod mnogih izazivaju i dodatni stres, koji kroz hormone poput adrenalina i kortizola može privremeno, ali naglo da povisi pritisak, piše eKlinika.
Lekari savetuju da se tokom zime obrate pažnja na nekoliko jednostavnih stvari. Topla odeća, posebno kape i rukavice, pomaže telu da lakše održi temperaturu. Redovno kretanje, makar i u zatvorenom prostoru, doprinosi boljoj cirkulaciji i kontroli telesne težine. Važno je ne preterivati sa teškim fizičkim poslovima na hladnoći, poput čišćenja snega, jer kombinacija napora i hladnog vazduha dodatno opterećuje srce.
Ishrana sa manje soli, dovoljno tečnosti i umeren unos alkohola takođe igraju značajnu ulogu. Kontrola stresa, kroz odmor, opuštanje i dobar san, pomaže stabilizaciji krvnog pritiska. Posebno je važno redovno merenje pritiska, u isto vreme svakog dana, kako bi se na vreme uočile promene.
Optimalne vrednosti krvnog pritiska su ispod 120/80, dok se normalnim smatraju vrednosti do 129/84. Ako primetite trajno povišene vrednosti, nagle skokove ili simptome poput jakih glavobolja, otežanog disanja ili lupanja srca u mirovanju, savet je da se obratite lekaru. Zima možda traje nekoliko meseci, ali posledice loše kontrolisanog pritiska mogu biti dugoročne.