Ako tokom hladnih dana osećate bolove u zglobovima, trnce u rukama, peckanje zuba ili pojačanu iritaciju kože – niste to umislili. Niske temperature imaju stvaran i dokaziv uticaj na zdravlje, a lekari upozoravaju da zima može pogoršati brojne tegobe.
Tokom zimskih meseci mnogi ljudi primećuju da se javljaju ili pojačavaju različiti zdravstveni problemi. Lekari opšte prakse svake zime beleže porast kožnih, respiratornih i kardiovaskularnih tegoba, ali i sve više problema sa mentalnim zdravljem. Kratki dani, manjak sunčeve svetlosti i hladno vreme kod nekih ljudi izazivaju tzv. „zimski blues“, a kod drugih i ozbiljniji sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije vezan za zimu.
Razumevanje načina na koji hladnoća utiče na organizam može pomoći da simptome prepoznamo na vreme i ublažimo ih.
Loša cirkulacija
Trnci, utrnulost, bol ili osećaj pulsiranja u rukama i nogama često su znak slabije cirkulacije. Na hladnoći se krvni sudovi sužavaju kako bi telo sačuvalo toplotu, što može smanjiti dotok krvi u ekstremitete.
Uz to, hladno vreme može učiniti krv gušćom, naročito ako ne unosimo dovoljno tečnosti, čime raste rizik od povišenog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara.
Istraživanja pokazuju da se sa svakim padom temperature povećava i rizik od kardiovaskularnih komplikacija, posebno kod starijih osoba i onih sa porodičnom istorijom srčanih bolesti.
Bolni i ukočeni zglobovi
Osobe koje imaju artritis ili druge hronične probleme sa zglobovima često osećaju jače bolove zimi.
Hladnoća dovodi do zatezanja mišića i tetiva, što povećava ukočenost i nelagodnost u zglobovima.
Vlažni i vetroviti dani dodatno pogoršavaju stanje. Manjak kretanja tokom zime takođe doprinosi slabijoj cirkulaciji i većem osećaju bola, što može uticati i na raspoloženje.
Osetljivi zubi
Zimski vetar i hladan vazduh mogu izazvati jak bol kod osoba sa osetljivim zubima.
Ako imate povučene desni, otkrivene korene zuba ili karijes, hladnoća može dodatno pojačati tegobe.
Zimi se češće javljaju i infekcije sinusa, koje stvaraju pritisak u predelu lica i zuba, dok stres i hladnoća mogu dovesti do češćeg stiskanja i škrgutanja zubima.
Otežano disanje
Hladan i suv vazduh može ozbiljno da pogorša simptome kod osoba sa astmom i drugim respiratornim bolestima.
Udisanje hladnog vazduha može dovesti do sužavanja disajnih puteva, pojačanog lučenja sluzi i osećaja nedostatka vazduha.
Osim toga, suv vazduh iritira disajne puteve i može oslabiti imuni sistem, čineći organizam podložnijim prehladama i gripu.
Iritacija i suva koža
Zimi vazduh sadrži manje vlage, a koža proizvodi manje prirodnih masnoća koje je štite. Zbog toga ona postaje suva, zategnuta, perutava i sklona iritacijama. Kod osoba koje imaju ekcem ili slična kožna oboljenja, simptomi se često pogoršavaju – koža može pucati, svrbiti i biti bolna.
Stručnjaci savetuju da se tokom zime obrati posebna pažnja na hidrataciju, pravilnu ishranu, redovno kretanje i negu kože, kao i da se na vreme potraži savet lekara ako se simptomi pogoršaju ili potraju.