Grmelo je „Bože pravde“ u Beogradskoj areni, a vaterpolisti Srbije su na tu pesmu odgovorili partijom iz snova, eliminisavši Mađarsku sa 15:14 u meču koji je podsetio na najslavnije dane našeg sporta.
Mađarska mašina se zaglavila u beogradskom bazenu! Žolt Varga je pokušao sve, provocirali su njegovi igrači, hvatali naše za vrat, ali su na kraju morali da pruže ruku boljem. Srbija je igrala srcem, ali i glavom. Iako su Mađari u jednom trenutku imali sreće, poput onog gola Vincea Vigvarija gde se lopta od prečke i stative ušunjala u mrežu, naši momci su pokazali da su mentalno jači od svakog peha. Ponašali su se kao da prednost rivala ne postoji, meljući ih polako, ali sigurno.
Milan Glušac je na golu bio hobotnica, imao je duplo više odbrana od hvaljenog Some Vogela, a svaki njegov uspeh dizao je publiku na noge. U napadu smo videli raznovrsnost koja uliva strah u kosti svakom narednom protivniku. Miloš Čuk i Nikola Dedović su pogađali kada se lomilo, a kapiten Nikola Jakšić je još jednom potvrdio da je najbolji igrač planete kada se igra za nacionalni grb. Mađarski kapiten Manherc, izolovan i nervozan, upisao se tek u poslednjoj četvrtini, što je najbolji dokaz kakav je „flaster“ na njemu odigrala naša odbrana. Ova pobeda je više od polufinala – ovo je dokaz da Srbija i dalje ima šampione koji znaju kako se brani čast otadžbine!
