NBA liga je poslednjih godina pokušala da standardizuje kriterijume za individualna priznanja, ali je pritom otvorila vrata problemima koji se ne mogu rešiti prostom matematikom. Pravilo o minimumu od 65 odigranih utakmica sada stoji nasuprot jednoj od najimpresivnijih individualnih sezona u modernoj košarci – onoj Nikole Jokića.
Srpski centar je gotovo deceniju bio oličenje pouzdanosti. Igrač koji ne propušta mečeve, koji ne traži odmor, koji ne kalkuliše. Njegov trenutni izostanak prvi je takve vrste u NBA karijeri, ali posledice tog izostanka mogle bi da budu dalekosežne – ne samo za njega, već i za način na koji se vrednuje vrhunska košarka.
Statistika ne ostavlja dilemu: Jokić igra sezonu bez presedana. Način na koji spaja plejmejkersku viziju, centarsku dominaciju i šutersku efikasnost pomera granice onoga što je moguće na njegovoj poziciji. Ipak, sve to može postati fusnota ukoliko ne ispuni administrativni uslov.
Dejvid Adelman je to sažeo jednostavno:
„Razumem pravilo, ali govorimo o igraču koji skoro deset godina nije propuštao utakmice.“
Ako Jokić uspe da se vrati na vreme i pređe granicu od 65 mečeva, MVP trka dobiće logičan nastavak. Ako ne, liga će morati da se zapita – da li nagrađuje najbolje ili najprisutnije.
Jer istorija pamti igre. Pravila se menjaju.
