Evropska komisija odlučila je da Srbiji isplati 57 miliona evra iz Plana rasta, što je znatno manje od planiranog iznosa, jer je procenjeno da je sproveden samo deo dogovorenih reformi, saznaje RTS u Briselu.
Prva isplata sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan namenjena Srbiji iznosiće 57 miliona evra, iako je za reforme u drugoj polovini 2024. godine bilo predviđeno 112 miliona. Evropska komisija je procenila da je Beograd realizovao tri od sedam reformskih koraka, pa će biti isplaćena polovina planiranog novca.
Odluka će biti zvanično saopštena 15. januara tokom rasprave o Planu rasta u Evropskom parlamentu. Kako navodi RTS, kašnjenje u donošenju odluke za Srbiju Brisel je pravdao potrebom za dodatnim razmatranjem sprovođenja reformi.
Komisija je ocenila da Srbija nije u potpunosti ispunila obaveze u oblasti medijskih zakona, izborne reforme i izbora novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Istovremeno, pozitivno su ocenjene mere u oblasti energetike, digitalizacije i bezbednosti 5G mreže, kao i usklađivanje sa viznom politikom EU.
U poređenju sa drugim zemljama regiona, Srbija kasni u povlačenju sredstava. Albanija je iskoristila 44 odsto dostupnog novca, Crna Gora 38 odsto, a Severna Makedonija 29 odsto. Dok su Podgorica i Skoplje prve isplate dobile još u julu 2025. godine, Srbija je na odluku čekala do početka ove godine.
Plan rasta funkcioniše po principu „prvo reforme, pa novac“, a Evropska komisija dva puta godišnje procenjuje napredak država regiona. Ukoliko se reforme ne sprovedu u dozvoljenim rokovima, deo sredstava može biti trajno izgubljen ili preusmeren drugim zemljama.
Da bi iskoristila ukupno 1,588 milijardi evra, koliko joj je namenjeno iz Plana rasta, Srbija mora da sprovede 98 reformskih mera u oblastima privrede, zelene i digitalne tranzicije, ljudskog kapitala i vladavine prava. Dodatni uslov ostaje i konstruktivan angažman u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.