Neki porazi služe kao opomena, ali neki kao ogledalo – a Zvezda se u Kaunasu nije pogledala rado.
Poraz od Žalgirisa rezultatom 99:67 možda deluje kao još jedan loš dan u kancelariji, ali njegova težina je mnogo veća. Ne zbog same razlike, već zbog okolnosti i protivnika. Kada izgubite sa 32 poena razlike od direktnog rivala za plej-in, onda je jasno da nešto ozbiljno ne štima.
Zvezda je u Litvaniju došla sa imperativom reakcije posle poraza od Valensije. Međutim, reakcija je izostala. Od prve do poslednje minute, Žalgiris je kontrolisao ritam, prostor i emociju utakmice. Crveno-beli su izgledali kao ekipa bez jasnog plana, a još manje bez rešenja kada stvari krenu nizbrdo.
Odbrana, koja bi trebalo da bude zaštitni znak, bila je daleko od evroligaškog nivoa. Napad se sveo na individualne pokušaje i očajničke šuteve sa distance. Statistika od četiri pogođene trojke iz 26 pokušaja dovoljno govori o napadačkom haosu.
Najveći problem, ipak, nije šut. Nije ni izgubljena lopta. Problem je utisak da Zvezda protiv ovakvih rivala ne ulazi sa uverenjem da može da pobedi. A bez tog uverenja, Evroliga postaje previše surova.
Kaunas je još jednom pokazao koliko je elitno takmičenje nemilosrdno. Greške se kažnjavaju, slabosti razotkrivaju, a iluzije nestaju. Zvezda ima vremena da se podigne, ali ovakvi porazi ne smeju da postanu pravilo.