BEOGRAD – Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić istakla je na početku vanrednog zasedanja da je set od pet pravosudnih zakona, koje je predložio poslanik Uglješa Mrdić, ključan za povećanje efikasnosti domaćeg sudstva. Brnabić je naglasila da su predložene izmene isključivo tehničke i administrativne prirode, sa ciljem da građani brže ostvare svoja prava i dobiju suđenje u razumnom roku. Ona je oštro odbacila tvrdnje da ovi zakoni ugrožavaju nezavisnost pravosuđa, navodeći da je ta nezavisnost čvrsto garantovana ustavnim amandmanima iz 2022. godine i da se ona ne može menjati niti narušavati običnim zakonskim aktima u januaru 2026. godine.
S druge strane, opozicija i stručna udruženja poput neformalne grupe „Odbrana struke“ iznose ozbiljne sumnje u prave namere ovih izmena. Kritičari ističu da se zakoni uvode po hitnom postupku i bez neophodnih konsultacija sa Venecijanskom komisijom, što smatraju zaobilaženjem evropskih standarda. Najviše sporenja izaziva predlog o novoj organizaciji tužilaštva, za koji struka tvrdi da bi mogao da dovede do političkog uticaja na rad tužilaca. Dok Brnabić optužbe naziva neistinitim, opozicioni poslanici najavljuju oštru borbu u parlamentu, tražeći povlačenje zakona jer ih vide kao „udar na integritet pravosuđa“ pod plaštom administrativne efikasnosti.
Uprkos podelama, skupštinska većina insistira na tome da je reforma neophodna kako bi se sudovi izborili sa ogromnim brojem zaostalih predmeta koji godinama opterećuju sistem. Izmene se odnose i na nadležnosti organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, što vlast vidi kao modernizaciju, a kritičari kao potencijalni prostor za širenje nadzora. Dok vanredno zasedanje sa 25 tačaka dnevnog reda počinje u atmosferi visokih političkih tenzija, građani ostaju podeljeni oko toga da li će ove promene zaista doneti pravdu ili će samo dodatno centralizovati kontrolu nad pravosudnim sistemom u Srbiji.
