Ako je Premijer liga ikada želela savršenu reklamu za nepredvidivost, dobila ju je na samom početku godine.
Mančester Siti je na Stadionu svetlosti odigrao utakmicu u kojoj je uradio gotovo sve kako treba – osim onog najvažnijeg. Gol nije došao, a razlog ima ime i prezime. Robin Rufs.
Mladi golman Sanderlenda branio je kao u transu. Svaka intervencija dodatno je unosila nervozu u redove Građana, dok je publika rasla zajedno sa njegovim samopouzdanjem. Kako su promašaji Sitija postajali neverovatniji, tako je rasla svest da je ovo veče u kojem favorit jednostavno nema prolaz.
Pep Gvardiola je sa klupe slao poruke ofanzive, ali realizacija je ostala ista. Haland je bio izolovan, krila su ulazila u zid, a šanse koje se inače koriste rutinski, završavale su u rukavicama golmana ili pored stative.
Sanderlend je, s druge strane, pokazao zrelost tima koji zna šta želi. Nisu paničili, nisu se branili stihijski, već su verovali u plan. I plan im se isplatio.
Na kraju, ovaj bod ima širi značaj od jedne utakmice. Siti je ostao na minus četiri u odnosu na Arsenal, koji sada ponovo drži sve konce u rukama. A Premijer liga je još jednom dokazala zašto je najnepredvidivija na svetu.
