Skakavci i najezde „malih proždrljivaca“ zvuče kao biblijska priča, ali poljoprivrednici širom sveta znaju da je to i te kako realan problem. Zanimljivo je da nova istraživanja sugerišu prilično jednostavan put do manje štete: ne gađate insekte hemijom, već menjate ono što im je na tanjiru.
U praksi, ideja je ovakva: biljke koje rastu u siromašnom zemljištu često imaju više ugljenih hidrata, a manje proteina – kao neka „krofna dijeta“ koja skakavcima prija i daje energiju za kretanje i razmnožavanje. Kada se zemljištu doda azot (ili se poboljša hranljivost), biljka dobija više proteina i drugačiji odnos hranljivih materija. Skakavci tada, slikovito rečeno, gube apetit, teže vare višak proteina i ne dobijaju dovoljno „goriva“ za svoj tempo.
U terenskom testu na usevima, parcele sa poboljšanim zemljištem imale su manje skakavaca, manje oštećenja listova i – ono što svima zvuči kao muzika – osetno veći prinos u odnosu na kontrolne delove. Posebno zanimljivo: nije primećen „efekat bumeranga“ u smislu novih štetočina koje bi došle zbog bogatije biljke.
Naravno, mineralno đubrivo nije uvek dugoročno rešenje, pa se fokus sve više pomera na kompost i pametno upravljanje zemljištem – manje paljenja biljnih ostataka, više vraćanja organske materije u njivu. To je deo priče koji je vrlo blizak i Srbiji, gde se sve više govori o zdravlju zemljišta, racionalnijem đubrenju i otpornosti useva na ekstremne vremenske uslove.
Možda najveća poruka: ponekad je najbolja zaštita ona koja počinje „odozdo“ – u zemljištu, a ne u prskalici.
Izvor: Vojvođanski Reporter
