Duel Lečea i Lacija završen je najnepopularnijim rezultatom, ali više od nedostatka golova brine potpuni izostanak kreativnosti i taktičke oštrine u redovima rimskog kluba.
Maurizio Sari se suočava sa možda najtežim periodom od dolaska na klupu Lacija. Remi u Lečeu (0:0) samo je ogolio probleme koji su se kumulirali mesecima. Protiv tima koji se bori za opstanak, Lacio nije uspeo da nametne autoritet favorita, dopustivši domaćinu da bude konkretniji rival. Ivan Provedel je bio jedina svetla tačka u redovima gostiju, pogotovo kod udarca Sotila, dok je ostatak tima delovao tromo i bezidejno. Finansijsko zdravlje kluba, koje je danas neuporedivo bolje u odnosu na krizne godine s početka veka, nije se preslikalo na zeleni tepih gde Lacio izgleda kao tim bez identiteta.
Srpski internacionalci, Nikola Štulić u dresu Lečea i Petar Ratkov u dresu Lacija, bili su žrtve postavki svojih trenera. Štulić je u sistemu Eusebija Di Frančeska imao isključivo radne zadatke, bez prilike da ugrozi gol, dok je Ratkov u Rimu postao simbol skupe investicije koja pati zbog sistemskog nedostatka centaršuteva i upotrebljivih lopti. Sarijeve reči o „nagomilanim problemima“ koje Ratkov ne može sam da reši zvuče kao priznanje kapitulacije pred sopstvenom taktičkom filozofijom koja je postala dekadentna. Ako se nešto drastično ne promeni do kraja januarskog prelaznog roka, Lacio rizikuje da sezonu završi u donjem delu tabele, što bi bio nezamisliv scenario za klub takvog renomea.
