Srbija i ove godine obeležava Nacionalni dan bez duvana pod sloganom „Svakoga dana bez duvana“, uz upozorenje zdravstvenih institucija da je pušenje i dalje jedan od vodećih uzroka prevremene smrti, sa oko 19.000 izgubljenih života godišnje i zabrinjavajućim porastom upotrebe novih nikotinskih proizvoda među mladima.
Nacionalni dan bez duvana obeležava se danas širom Srbije sa ciljem da se javnosti ukaže na ozbiljne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvanskih proizvoda, kao i na potrebu za doslednim sprovođenjem preventivnih mera i jačanjem kontrole duvana. Prema podacima zdravstvenih institucija, u Srbiji svake godine oko 19.000 ljudi prevremeno izgubi život zbog bolesti i stanja povezanih sa pušenjem, što čini približno petinu ukupne smrtnosti u zemlji.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je da se ovogodišnja kampanja odvija pod sloganom „Svakoga dana bez duvana“, kojim se naglašava važnost kontinuiranog i dugoročnog pristupa stvaranju nepušačkog okruženja. Kako navode, ključnu ulogu imaju zdravstveni sistem i stručnjaci, ali bez podrške drugih sektora društva nije moguće ostvariti trajne rezultate u smanjenju izloženosti stanovništva duvanskom dimu.
Iz Zavoda poručuju da je smanjenje pušenja jedan od najefikasnijih načina za unapređenje javnog zdravlja i kvaliteta života građana. Upotreba duvana i dalje je među vodećim preventabilnim faktorima rizika za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti i hroničnu opstruktivnu bolest pluća, dok i pasivno pušenje predstavlja ozbiljnu pretnju, naročito za decu, trudnice, starije i hronične bolesnike.
Podaci iz Istraživanja o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među odraslima iz 2023. godine pokazuju da 37,9 odsto odraslog stanovništva u Srbiji povremeno ili svakodnevno puši, što zemlju svrstava među države sa visokom prevalencijom pušenja u Evropi. Najveći deo pušača – čak 81,8 odsto – puši svakodnevno, dok svaki peti konzumira više od jedne paklice cigareta dnevno. Pušenje je i dalje učestalije među muškarcima, ali se kod žena beleži rastući trend.
Poseban izazov predstavljaju novi duvanski i nikotinski proizvodi. Prema podacima iz 2023. godine, 18,4 odsto odraslih građana Srbije makar jednom je probalo elektronske cigarete, pri čemu je najveća zastupljenost zabeležena među osobama od 25 do 34 godine. Još zabrinjavajući rezultati dolaze iz ESPAD istraživanja iz 2024. godine, koje pokazuje da je više od polovine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola probalo elektronske cigarete, dok ih redovno koristi više od trećine, uz izraženiju zastupljenost među devojčicama.
Rastuću popularnost beleže i nikotinske vrećice – 8,8 odsto srednjoškolaca navodi da ih je makar jednom probalo, dok ih 4,5 odsto koristi redovno, pri čemu su češće zastupljene među dečacima. Stručnjaci upozoravaju da atraktivan dizajn i agresivne marketinške kampanje ovih proizvoda često stvaraju pogrešnu percepciju o njihovoj bezbednosti i podstiču mlade da ih isprobaju.
Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd naglašavaju i da je njihova uloga u odvikavanju od pušenja ograničena i kontroverzna, jer u mnogim slučajevima dovode do nastavka nikotinske zavisnosti i paralelne upotrebe više proizvoda.
Kada je reč o prestanku pušenja, podaci pokazuju da svega 15,1 odsto pušača ozbiljno razmišlja o odvikavanju, dok gotovo 60 odsto o tome uopšte ne razmišlja. Dodatno zabrinjava činjenica da skoro tri četvrtine pušača ne očekuje da će ikada prestati da puši. Istovremeno, samo trećina pušača dobila je savet zdravstvenog radnika da prekine sa ovom navikom, što ukazuje na potrebu za snažnijim uključivanjem zdravstvenih profesionalaca u preventivne programe.
Stručnjaci poručuju da savetodavni rad, rano prepoznavanje rizičnih grupa i sistemska podrška u procesu odvikavanja moraju postati sastavni deo svih nivoa prevencije – od lokalnih inicijativa do nacionalnih strategija – kako bi se dugoročno smanjio zdravstveni i ekonomski teret izazvan upotrebom duvana i nikotina.
M. T.
