Evropska investiciona banka odobrila je finansijski paket od 150 miliona evra namenjen rekonstrukciji i unapređenju lokalnih i državnih puteva u Srbiji, čime se otvara prostor za snažniji privredni rast, bolju povezanost regiona i održiviji razvoj saobraćajne infrastrukture.
Srbija će u narednom periodu dobiti značajnu finansijsku podršku za obnovu saobraćajne infrastrukture, jer je Evropska investiciona banka obezbedila kredit namenjen rekonstrukciji oko 540 kilometara puteva širom zemlje. Projekat je usmeren na podizanje nivoa bezbednosti u saobraćaju, smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu, kao i prilagođavanje putne mreže sve izraženijim klimatskim promenama.
Modernizacija putne infrastrukture odvijaće se u skladu sa evropskim standardima, što bi trebalo da doprinese boljoj povezanosti unutar zemlje, ali i jačoj integraciji Srbije u regionalne i panevropske saobraćajne koridore. Očekuje se da će brži i efikasniji protok robe i putnika imati direktan efekat na konkurentnost domaće privrede i razvoj lokalnih zajednica.
Poseban segment projekta odnosi se na unapređenje bezbednosti za najranjivije učesnike u saobraćaju. Planirane su rekonstrukcije pešačkih prelaza, postavljanje zaštitnih ograda u blizini škola, poboljšanje signalizacije, kao i izgradnja novih trotoara i biciklističkih staza, naročito na lokalnim saobraćajnicama.
Ova investicija predstavlja nastavak ranijih infrastrukturnih programa koje je podržala Evropska investiciona banka, a kroz koje je već modernizovano više stotina kilometara državnih puteva. Cilj je stvaranje otpornije i funkcionalnije saobraćajne mreže koja može da odgovori na rastuće potrebe ekonomije.
Iz Vlade Srbije poručuju da su ulaganja u puteve i železnicu jedan od ključnih pokretača ekonomskih aktivnosti. Paralelno sa izgradnjom auto-puteva i brzih saobraćajnica, fokus se sve više prebacuje i na lokalnu infrastrukturu, kako bi i manje sredine dobile bezbednije i kvalitetnije saobraćajne veze.
Projekat je dodatno podržan bespovratnim sredstvima namenjenim tehničkoj pomoći i pripremi dokumentacije, dok su stručni timovi učestvovali u proceni otpornosti putne mreže na klimatske promene. Na osnovu tih analiza definisane su prioritetne deonice za obnovu, čime se nastoji da se raspoloživa sredstva iskoriste na najefikasniji način.
Ekonomski analitičari ocenjuju da ovakva ulaganja, osim unapređenja infrastrukture, imaju i dugoročne efekte kroz privlačenje novih investitora, razvoj industrijskih zona i jačanje ukupne investicione atraktivnosti Srbije.
