Šesta uzastopna pobeda u Seriji A nije plod slučajnosti, već posledica sistema koji funkcioniše do najsitnijih detalja. Parma je to osetila na svojoj koži – poraz 2:0 deluje čak i blaže nego što su dešavanja na terenu sugerisala.
Inter je od starta nametnuo tempo, zatvorio sve pokušaje domaćih i strpljivo gradio napade. Parma se branila sa gotovo desetoricom igrača u poslednjoj liniji, ali ni to nije moglo zauvek da traje. Di Marko je u pravom trenutku povukao okidač i probio bedem, dok je Korvi ostao nemoćan.
Statistika je bila brutalna: gotovo potpuna dominacija gostiju u šutevima, posedu i teritoriji. Jedini trenutak nade za domaće stigao je udarcem u prečku, ali je to bio kratak bljesak u inače jednosmernoj utakmici.
U drugom poluvremenu Inter je pokazao zrelost. Bez srljanja, bez nepotrebnog rizika. Odbrana je bila besprekorna, a Tiram je u završnici potvrdio ono što se već znalo – bodovi idu u Milano.
Nerazuri možda nisu igrali najlepši fudbal sezone, ali su igrali najpametniji. A u trci za titulu, upravo takve pobede prave razliku.
