U Real Madridu slava dolazi brzo, ali isto tako brzo može i da nestane.
Vinisijus Žunior je godinama bio simbol strasti, borbe i nepredvidivosti Real Madrida. Danas, međutim, deluje kao igrač koji se bori sa sopstvenim odrazom. Više od tri meseca bez gola ostavilo je dubok trag, a umesto da odgovori na terenu, Brazilac sve češće odgovara gestovima, prigovorima i frustracijom.
U meču protiv Betisa, dok je Gonzalo Garsija ispisivao možda najlepšu stranicu svoje mlade karijere het-trikom, Vinisijus je birao drugačiji put. Negodovanje, žalbe Ćabiju Alonsu i otvoreno nezadovoljstvo zbog nedostatka dodavanja bacili su senku na timsku pobedu.
„Lopta mora da dođe do mene“, rečenica je koja najbolje oslikava trenutni problem. Ne zato što je netačna, već zato što je izgovorena u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu i u pogrešnom dresu. Real Madrid ne funkcioniše po principu individualne pravde, već kolektivnog uspeha.
Navijači su to prepoznali. Zvižduci na „Bernabeuu“ nisu došli zbog loše forme, već zbog stava. U klubu koji je izgradio mit o pobednicima, autodestrukcija je najbrži put ka izlazu.
Da li je u pitanju trenutna kriza ili svesno stvaranje tenzije u cilju promene sredine – ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: sve što Vinisijus trenutno radi, radi protiv sebe.
