Elektroprivreda Srbije planira trogodišnji investicioni ciklus od 422 milijarde dinara (oko 3,6 milijardi evra), pri čemu se prednost daje na obnovljivim izvorima energije, dok će deo novca ići na modernizaciju termo i rudarskih kapaciteta. Novi plan predviđa i optimizaciju proizvodnje, povećanje udela OIE i veći angažman tržišnih mehanizama za otkup električne energije.
Elektroprivreda Srbije (EPS) u periodu od 2026. do 2028. godine planira investicije u ukupnom iznosu od 422,6 milijardi dinara, što je približno 3,6 milijardi evra. Od toga će oko 2,5 milijardi evra biti finansirano kreditnim sredstvima, dok preostali deo dolazi iz sopstvenih prihoda kompanije.
Cilj plana je održavanje stabilnosti elektroenergetskog sistema, povećanje energetske nezavisnosti i intenzivnija integracija obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupni energetski miks.
EPS očekuje neto dobit od oko 100 milijardi dinara tokom trogodišnjeg perioda, sa projekcijama rasta profita svake godine: 27,1 milijardu dinara u 2026, 35,4 milijarde u 2027. i 37,3 milijarde dinara u 2028. godini.
Pažnja na obnovljive izvore
Od ukupnih investicija, polovina, odnosno 211,2 milijarde dinara, biće usmerena u OIE. U okviru tog sektora prioritet su hidro, solarne i vetroelektrane.
Za hidroenergetski sektor predviđeno je 89,8 milijardi dinara, dok će termo sektor dobiti 60,3 milijarde, a rudarski 40,1 milijardu dinara. Za IKT, snabdevanje i druge infrastrukturne projekte namenjeno je 21,3 milijarde dinara.
EPS planira završetak već započetih solarnih i vetroprojekata, uključujući i projekat Vlade Srbije za izgradnju solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa sistemima za skladištenje energije. Takođe, u planu je razvoj dodatnih solarnih elektrana na zemljištu koje kompanija već poseduje, uključujući SE Morava, SE Kolubara A i B, SE Klenovnik i druge objekte u rudarskom basenu Kolubara.
Finansiranje i krediti
Najveći deo novih kapaciteta OIE biće finansiran iz kreditnih linija, dok će sopstvena sredstva EPS-a biti u najvećoj meri namenjena revitalizaciji postojećih kapaciteta.
Za 2026. predviđeno je ulaganje od 119 milijardi dinara, od čega oko 70 milijardi odlazi u OIE. U 2027. godini ukupne investicije iznose 142 milijarde dinara, sa najvećim delom sredstava uložena u obnovljive izvore, dok se u 2028. godini očekuje investicija od 160 milijardi, od kojih će 117 milijardi biti obezbeđeno kreditima.
Povećanje proizvodnje i tržišna strategija
Planirano je blago povećanje proizvodnje iz hidroelektrana sa 9.576 GWh u 2026. na 9.810 GWh u 2028. godini, dok će proizvodnja iz termoelektrana biti smanjena sa 22.624 na 22.219 GWh.
Vetroelektrane EPS-a daju 151 GWh godišnje, a solarne elektrane 14 GWh.
Zanimljivo je da će se kupovina električne energije sa tržišta gotovo udvostručiti do 2028. godine, sa 2.975 na 5.770 GWh, što ukazuje na plan EPS-a da povećava udeo električne energije iz nezavisnih proizvođača OIE i da optimalno koristi tržišne premije.
Analitičari smatraju da ovakav model kombinovanja kreditnog finansiranja i tržišnih mehanizama u sektoru OIE može omogućiti EPS-u da ubrza energetsku tranziciju i smanji zavisnost od fosilnih goriva, dok istovremeno balansira finansijsku održivost.
Međunarodni kontekst
Povećana ulaganja u OIE prate trendove EU i globalnih energetski politika, posebno u kontekstu zelene tranzicije i smanjenja emisije CO2.
Slične strategije primenjuju velike evropske elektroprivrede, gde značajan deo investicija odlazi u vetro i solarne kapacitete, kao i u razvoj baterijskih sistema za skladištenje električne energije.
