Književnik Darko Tuševljaković danas je u Kolarčevoj zadužbini primio prestižnu NIN-ovu nagradu za roman „Karota“. Laureat ističe da pisanje romana znači stalno balansiranje između lične autentičnosti i univerzalne privlačnosti priče.
Darko Tuševljaković danas je u Kolarčevoj zadužbini svečano primio NIN-ovu nagradu za roman „Karota“ u izdanju Lagune. Autor je istakao da mu je posebno zadovoljstvo što je deo spiska dobitnika među piscima koji su oblikovali savremenu domaću književnost.
„Pisanje romana je neizvestan posao. Dok pišete, ne znate kuda će vas priča odvesti, a ni kada završite delo ne znate kako će ga publika primiti. Pisac, međutim, želi da ostavi trag“, rekao je Tuševljaković.
On je dodao da mu se tokom stvaranja romana činilo da piše priču koja je važna prvenstveno njemu – „specifičnu i lokalnu, a istovremeno univerzalnu“. „Pisati znači stalno tražiti ravnotežu između hermetičnosti i lakoće razumevanja. Taj balans ume da iscrpi, jer želite da ostanete svoj, a istovremeno dostupni svima“, istakao je laureat, dodajući da je jednoglasna odluka žirija razbila sve njegove sumnje.
Tuševljaković smatra da je „Karota“ njegov do sada najveći roman, a priznanje potvrđuje da duboko lično i iskreno pisanje može osvojiti najviše priznanje.
Nagradu je uručio prošlogodišnji dobitnik Marinko Arsić Ivkov, koji je istakao da NIN-ova nagrada predstavlja izuzetnu čast, ali i odgovornost. Predsednik žirija Aleksandar Jerkov ocenio je da roman „Karota“ predstavlja autentičnu i literarno snažnu potragu za ličnom istinom, oslobođenu sentimentalnosti i ideološke propagande.
Glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev zahvalio je žiriju, autorima i timu koji je realizovao 72. dodelu nagrade, napominjući da je ove godine konkurencija bila izuzetno jaka – stiglo je ukupno 195 romana. U užem izboru pored „Karote“ bili su i romani „Balada o ubici“ Dalibora Pejića, „Frau Beta“ Laure Barne, „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića i „Opatija Svetog Vartolomeja“ Miloša Perišića.
Urednica kulture NIN-a Tanja Nježić istakla je da književnost ostaje jedna od ključnih brana društvenoj eroziji vrednosti i važna karika identiteta u savremenom društvu.
