U Evroligi ne pobeđuju uvek najlepše priče, ali gotovo uvek opstaju one potkrepljene brojkama.
Kako sezona Evrolige ulazi u svoju drugu polovinu, slika postaje jasnija, a prostor za improvizaciju sve manji. Devetnaest odigranih kola dovoljno je da se izdvoje trendovi, prepoznaju nosioci i otkriju slabosti koje više ne mogu da se sakriju iza lošeg dana ili teškog gostovanja. Upravo tu statistika preuzima glavnu ulogu.
U individualnom smislu, Evroliga ove sezone nudi vrhunske poenterske performanse. Nadir Hifi predvodi ligu sa 20 poena, dok mu Kendrik Nan i Luvavu Kabarot prave ozbiljno društvo. Ipak, među deset najboljih strelaca svoje mesto pronašao je i Džordan Nvora. Njegovih 17,5 poena po meču ne govore samo o napadačkom kvalitetu, već o konstantnosti u sistemu Crvene zvezde.
Nvora je istovremeno i jedan od najboljih defanzivaca na perimetru, što potvrđuje treće mesto na listi ukradenih lopti. U ligi u kojoj su Kampaco, Panter i Vildoza sinonimi za agresivnu odbranu, to nije mala stvar.
Zvezdina unutrašnja linija dodatno učvršćuje temelje tima. Čima Moneke dominira skokom zajedno sa Milutinovim, dok Miler-Mekintajer dirigentski vodi igru sa 6,6 asistencija. Kada se sve pretoči u indeks korisnosti, crveno-beli imaju više igrača u samom vrhu – luksuz koji retko koji tim poseduje.
Timski, Zvezda se nalazi u zlatnoj sredini po poenima, ali visoko u skoku i defanzivnim parametrima. Partizan, s druge strane, plaća ceh nedostatka balansa. Najslabiji skakački učinak u ligi, nizak broj asistencija i 18. mesto po broju poena jasno objašnjavaju trenutni plasman.
Evroliga je maraton, ali posle 19 kola zna se ko trči stabilnim ritmom, a ko se već bori za dah. Statistika možda ne donosi utehu – ali uvek donosi istinu.
