Kako se postavlja božićna trpeza – red, simbolika i toplina doma
Božić je dan kada se kuća smiruje, porodica okuplja, a sto postaje središte doma.
Božićna trpeza ne postavlja se samo da bi bila bogata, već da nosi simboliku, red i poruku zajedništva.
U mnogim krajevima Srbije, a naročito u Vojvodini, zna se kako sto treba da izgleda – skromno, uredno i sa značenjem.
Sto se postavlja ujutru, na sam Božić, nakon unošenja slame i badnjaka u kuću.
Nekada se sto prostirao slamom ili se slama stavljala ispod stola, kao podsećanje na mesto Hristovog rođenja.
Danas se taj običaj često simbolično zadržava – šakom slame ili pšenice u činiji ispod stola ili pored njega.
Preko stola se stavlja čist, najčešće beli stolnjak. Bela boja simbolizuje čistoću, mir i novi početak.
Na sredinu stola obavezno dolazi božićna česnica, jer je ona srce trpeze. U nju se stavlja novčić, a lomljenje česnice obavlja domaćin, okupljajući sve članove porodice.
Veruje se da će onaj ko pronađe novčić imati sreće cele godine.
Na sto se stavlja i žito (koljivo), kao simbol života i vaskrsenja, zatim vino, koje predstavlja radost i blagostanje. Sveća je neizostavan deo božićne trpeze – pali se na početku ručka i gasi tek na kraju, često uz malo vina ili hleba.
Hrana na Božić je mrsna, jer se post završava. Na stolu se najčešće nalaze pečenje, domaće kobasice, supa, sarma, kolači, orasi i suvo voće. Ipak, važno je naglasiti da su naši stari govorili da sto treba da bude „pun koliko može, ali ne razmetljiv“. Suština Božića nije u obilju, već u slozi.
Poseban akcenat stavlja se na red – ne ustaje se lako od stola, ne galami se i ne svađa.
Božićni ručak je miran, spor i porodičan. Veruje se da kako se Božić provede, takva će biti i cela godina.
Na kraju, božićna trpeza nije samo skup jela, već mesto gde se dele blagoslovi, prašta, miri i raduje. Sto može biti jednostavan ili svečan, ali ono što ga čini pravim božićnim jeste porodica okupljena oko njega.
Posebno se pazilo da se za stolom niko ne posvađa, jer se verovalo da bi se svađa „prenela na celu godinu“. Božićni ručak se jede polako, uz razgovor, sećanja i radost zbog okupljanja.
U Vojvodini se verovalo da kako je postavljen božićni sto, takva će biti i kuća cele godine – ako je uredan, miran i blagosloven, takav će biti i život pod tim krovom.
Tekst: Nikea Vučetić
