Razgovor sa Zvezdanom Terzićem pružio je retku priliku da se sezona Crvene zvezde sagleda iz ugla čoveka koji donosi ključne odluke. Bez diplomatskih formulacija, Terzić je govorio o ciklusima, greškama i granici između dominacije i samozadovoljstva.
– Normalno da dođe do tih cikličnih kretanja…
Za Terzića, problem nije bio u kvalitetu, već u pristupu. Povrede, loša evropska utakmica u Bragi i pad koncentracije u domaćem prvenstvu samo su ubrzali proces koji je već tinjao.
– Nedopustivo je da Zvezda potroši 15 bodova…
Njegova samokritika bila je jednako jasna kao i kritika sistema.
– Možda sam se i ja malo opustio…
U tom kontekstu treba posmatrati i poruku upućenu igračima, koja je izazvala snažne reakcije u javnosti.
– Nemoj da se šalite slučajno da ne uzmete titulu…
Terzić je otvorio i pitanje odnosa politike i sporta, insistirajući na demistifikaciji.
– Aleksandar Vučić je moj prijatelj. Moj kum…
Posebno je zanimljiv deo razgovora koji se odnosi na sudije i Domenika Mesinu.
– Mesina stalno priča sudijama da slučajno ne pomognu Zvezdi…
Na kraju, fokus se vratio na teren i igrače.
– Digao sam ruke od Nemanje Radonjića…
Poruka je jasna: u Crvenoj zvezdi nema prostora za selektivnu disciplinu, bez obzira na ime i potencijal.
