Pet utakmica, tri pobede, dva poraza i prvo mesto na tabeli. To je bilans Nenada Stojakovića otkako je seo na klupu Partizana. Ali brojke su samo deo priče. Mnogo važnije od toga je način na koji trener crno-belih govori – bez kompleksa i bez spuštanja lestvice.
U podkastu „Nismo od juče“ Stojaković je jasno poručio:
– To je narativ koji ide poslednjih desetak godina i to je ono što je pogrešno. Partizan je veliki klub, očekivanja treba da budu takva da Partizan treba da bude prvi. Partizan i jeste prvi zato što je svojim kvalitetom i igrama zaslužio da bude na tom mestu. To nije slučajno, rekao je Stojaković.
Ipak, ne beži ni od onoga što nije bilo dobro.
– Utakmica protiv IMT-a sigurno ostavlja jedan gorak ukus na kraju, ali treba razmišljati pozitivno. Počeli smo lošim rezultatom protiv Železničara, ali smo imali veliki broj šansi za postizanje golova, prečke, stative, dosta dobrih stvari. U narednim mečevima smo bili dobri, kvalitetni na nivou velikog kluba, napadali smo, stvarali veliki broj prilika i davali golove. Postoji ogroman prostor u kojem možemo da budemo bolji. Ovo je period kada mogu prvi put od kako sam došao na klupu Partizana da pogledam malo unapred, da pogledam tih mesec dana, da vidim, isplaniram nešto i programiram na pravi način zato što je ovo jako zahtevan posao. Postoje mnoge stvari koje nismo stigli da uradimo i individualno i timski i kada su određeni momenti igre u pitanju, nismo im posvetili mnogo pažnje zato što nije bilo vremena
Završetak jesenjeg dela prvenstva omogućio mu je da prvi put zaista planira. U napadu, Partizan izgleda opasno, a Jovan Milošević je jedan od simbola te igre. Ali Stojaković ne dozvoljava da se fokus pomeri sa kolektiva.
– Tim je nešto što mi gradimo, a pojedinci samo koriste njegove benefite. Mi moramo da trčimo, moramo da radimo, da se zalažemo i najvažnija stvar da budemo gladni. Moramo da budemo gladni uspeha, bodova, novih dokazivanja zato što sport, fudbal ne pamti ono što je bilo juče.
Za kraj, trener Partizana govori i o modernom fudbalu i ulozi trenera danas.
Moje zadovoljstvo je da učestvujem u transformaciji tih mladih fudbalera, i kao ljudi i kao igrača, i da pokušam da ih na neki način ubedim koliko je važan svakodnevni proces na obrazovanju ne samo fudbalskom nego opštem. Da shvate da ako na dnevnom nivou budu radili prave stvari, da će se to isplatiti i da je to jedini pravi put koji nas vodi do cilja, a cilj je titula.
