BEOGRAD – Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za RTS da će deo goriva dolaziti sa juga, iz Severne Makedonije, a drugi, najverovatnije, veći deo će dolaziti sa severa, pre svega iz Mađarske koja ima veliku rafineriju.

-Ne treba računati da će benzin ili dizel koji će se kupiti u nekoj drugoj rafineriji biti odmah skuplji nego što je to bilo gorivo iz Rafinerije u Pančevu, ističe Atanacković.

Situacija s NIS-om sve je složenija, ocenila je juče ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. U pedesetak mesta u Srbiji postoje samo NIS-ove pumpe.

Mnogi  pravni subjekti traže drugog snabdevača sa gorivom

Mnogi pravni subjekti našli su ili upravo traže drugog snabdevača gorivom.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik pumpe za gorivo Nebojša Atanacković rekao je za RTS da će u nekim delovima države, gde ne postoje NIS-ove pumpe, možda biti potrebno otići neki kilometar dalje do neke privatne pumpe, do neke male pumpe ili pumpe nekog sistema.

“Međutim, ne treba razmišljati na način na koji smo navikli mi stariji da razmišljamo – kroz onaj period kada je naša zemlja bila pod sankcijama i kada je bilo vrlo teško dolaziti do goriva. Znači, da se ne podsećamo nepotrebno na ono vreme goriva u flašama i slično”, napomenuo je Atanacković.

Govoreći o mestima koje je ministarka energetike nabrojala u kojima nema NIS-ovih pumpi i koja nemaju alternativu, Atanacković je rekao da možda nije dovoljno jasno objasnila taj problem.

“U svakom slučaju, u toliko mesta ne postoje benzinske pumpe NIS-a. Međutim, ne znači da ne postoje druge benzinske pumpe, drugih prodavaca goriva. Biće sigurno značajno različitih situacija u različitim delovima zemlje, odnosno u različitim mestima”, navodi on.

Prema njegovim rečima, NIS je, računajući zajedno sa “Lukoilom”, imao oko 400 benzinskih pumpi po Srbiji, ali ima više od 1.000 benzinskih pumpi drugih prodavaca goriva

“Tako da je sada važno da se naviknemo da ćemo, kao zemlja gde smo imali naviku da nam je centar snabdevanja bio u Pančevu, pa smo iz Pančeva distribuirali ta goriva, u najvećem broju slučajeva, oko 80 odsto, sada imati na neki način dislocirane te centre snabdevanja”, podvukao je Atanacković.

Kaže da će jedan deo goriva dolaziti sa juga, iz Severne Makedonije, drugi deo, najverovatnije, veći deo će dolaziti sa severa, pre svega iz Mađarske koja ima najbolje mogućnosti jer ima veliku rafineriju – pa ima mogućnost da baržama dovozi gorivo na svoja skladišta koja već postoje u Srbiji, pa će se onda odatle distribuirati.

Primer Babušnice

Objasnio je na primeru benzinske pumpe Babušnice. “Ako bi neko hteo da kupi gorivo, a da ima svoju benzinsku pumpu u Babušnici ili negde na jugoistoku Srbije, morao je da plati otprilike dinar više ili možda dva dinara više da bi u njegovoj blizini, recimo u stovarištu Niš, to gorivo bilo dostavljeno iz Pančeva ili je morao da svojim cisternama napravi put od svog mesta na jugu do Pančeva”, dodaje.

Međutim, napominje sada će morati te linije snabdevanja da se promene. “Moramo da se naviknemo da nismo zemlja koja ima svoju rafineriju, već ćemo snabdevanje imati iz rafinerije u okruženju. U toj situaciji su mnoge zemlje, međutim, one su vremenom našle svoje tokove snabdevanja”, kaže počasni predsednik Unije poslodavaca.

Gorivo će priticati nekim drugim linijama

“Mi sad imamo relativno kratko vreme da se naviknemo da će snabdevanje ići nekim drugim tokovima. Treba da pokušamo da ne pravimo rezerve goriva jer će gorivo svejedno sa nekim drugim linijama priticati na benzinske pumpe koje neće biti NIS-ove, ali svejedno kažem ima više od dva puta veći broj benzinskih stanica koje nisu NIS-ove”, navodi.

Odgovarajući na pitanje da ako pretpostavimo da će u više od 50 mesta u zemlji snabdevanje gorivom bude otežano, šta će to značiti za privredu, Atanacković je rekao da bi trebalo razmišljati o problemu u kome će se naći Petrohemija.

“Mnogi poznavaoci problematike naftnih derivata kažu da je prosto šteta što se naftni derivati troše tako kao što se troše kroz vozila i slično, plastične mase i ostali proizvodi se uglavnom prave iz derivata nafte”, ističe Atanacković.

Prema njegovim rečima, nabavke će morati ići verovatno na skuplji način kroz transport cisternama, eventualno šinskim vozovima do nekih većih skladišta, najveća količina će morati da se transportuje što je najekonomičnije.

Mehanizam cena

Atanacković kaže da je neizvesno kakvi će biti mehanizmi što se tiče cena, da li će država promptno moći da utiče kroz različite oporezivanja da cene ostanu na približnim nivoima, ili možda i baš kakve su bile, kroz određivanje maksimalnih cena, obzirom da te razlike u mogućnostima tržišta će verovatno prouzrokovati i potrebu da se stimulišu određeni pravci, do kojih doprema derivata neće biti po istoj ceni kao negde gde je doprema jednostavnija, napominje..

“Ali očigledno je potres ozbiljan. I mi ga moramo rešiti i mi ćemo ga rešiti. Ovo je sad i prilika možda da zaista napravimo sad novi sistem da se naša država vrati u to da raspolaže značajnim resursom”, navodi.

O poskupljenju

Odgovarajući na pitanje da li je poskupljenje neminovno ako se procenat uvoza goriva u Srbiju poveća, Atanacković ukazuje da će taj faktor komplikovanije dostave uticati na povećanje cena.

“S druge strane, ne treba računati da će benzin ili dizel koji će se kupiti u nekoj drugoj rafineriji biti odmah skuplji nego što je to bio dizel ili benzin koji se nabavljaju u rafineriji u Pančevu. Ovo govorim ne ulazeći u kombinaciju cena i ponuda samog NIS-a, nego govorim sada o drugim benzinskim stanicama, kako ovim benzinskim pumpama koje su u vlasništvu nekih stranih kompanija, tako i računajući na veliki broj privatnih, malih, pojedinačnih benzinskih pumpi”, zaključio je Atanacković.

(Telegraf Biznis)