Pobeda Monaka nad Real Madridom (100:95) nije bila samo još jedan trijumf u regularnom delu Evrolige. Bila je to potvrda identiteta ekipe koja je naučila kako se pobeđuju najveći, čak i kada stvari ne idu savršeno.
Utakmica je bila tvrda, intenzivna i taktički zahtevna. Real je uspevao da se vrati u meč, da pronađe ritam i da iskoristi individualni kvalitet svojih lidera. Izjednačenje na 75:75 delovalo je kao prelomni trenutak — ali u pogrešnom smeru za goste.
Monako je tada reagovao kao tim koji zna ko je i šta želi. Serija 12:0 bila je proizvod čvrste odbrane, pametnih odluka u napadu i potpune kontrole emocija. To su momenti koji razdvajaju dobre ekipe od ozbiljnih kandidata za najviše domete.
Iako je Kampaco u završnici demonstrirao izuzetan kvalitet i praktično sam držao Real u igri, domaći tim nije paničio. Okobo je bio najkonkretniji sa 22 poena, Džejms je dirigovao tempom, a Nedović i Strazel su dali važan doprinos u rotaciji.
Posebno ohrabruje partija Nemanje Nedovića, koji je sa 12 poena i velikom minutažom u završnici odigrao svoju najbolju utakmicu u sezoni i pokazao da može biti važan faktor u rotaciji Vasilisa Spanulisa.
Na kraju, Real je morao da se pomiri sa porazom uprkos vrhunskim partijama Kampaca i Tavaresa. Monako je, sa učinkom 11-7, dodatno učvrstio svoju poziciju u gornjem domu Evrolige i poslao jasnu poruku pred nastavak sezone.
