Stručnjaci upozoravaju da ovaj pčelinji proizvod može da pogorša astmu, izazove alergijske reakcije i utiče na terapije za razređivanje krvi, zbog čega određene grupe ljudi treba da budu posebno oprezne ili da ga izbegavaju.
Iako dolazi iz prirode, propolis može da izazove jake alergijske reakcije i da utiče na delovanje lekova, zbog čega određene grupe ljudi moraju biti posebno oprezne ili ga potpuno izbegavati.
Lekari upozoravaju da propolis nije bezazlen dodatak ishrani. Kod osoba osetljivih na pčelinje proizvode može da izazove alergijske reakcije – od blagog svraba i osipa, do ozbiljnih problema s disanjem. Poseban oprez savetuje se osobama koje imaju alergiju na polen, astmu ili ekcem, jer propolis kod njih može da pogorša simptome.
Rizik postoji i kod ljudi sa poremećajima zgrušavanja krvi, jer propolis može da uspori koagulaciju i poveća sklonost krvarenju. Takođe, može da utiče na delovanje lekova poput antikoagulansa, statina, nekih antidepresiva i terapija koje se razgrađuju u jetri. U kombinaciji s dodacima kao što su beli luk, đumbir ili ginko, taj rizik se dodatno povećava.
Zbog nedostatka podataka o bezbednosti, propolis se ne preporučuje trudnicama, kao ni osobama koje se spremaju za hirurške ili dentalne zahvate – najmanje dve nedelje pre intervencije. Zaključak stručnjaka je jasan: iako može biti koristan saveznik kod nadraženog grla, propolis treba koristiti promišljeno i, po potrebi, uz savet lekara.
(eKlinika.rs)
