Sa dolaskom hladnijih dana i povratkom dece u vrtiće i škole počinje sezona respiratornih infekcija, a iako se prehlada i grip često mešaju, reč je o različitim oboljenjima koja imaju drugačiji tok i zahtevaju različit pristup.
Ulaskom u jesen gotovo da nema porodice koja ne prođe kroz period kijanja, kašljanja i povišene temperature. Mnogi tada kažu da su se „prehladili“, iako se neretko zapravo radi o gripu, ili obrnuto. Iako ova dva oboljenja imaju slične simptome, postoje važne razlike koje su ključne za pravilno lečenje.
Grip izaziva virus influence, najčešće tipa A ili B, koji ima sposobnost da mutira, zbog čega se svake godine javljaju nove varijante. Upravo zbog toga grip može da se širi veoma brzo i da dovede do epidemija. Prehladu, s druge strane, izaziva veliki broj različitih virusa, najčešće rinovirusi, a tok bolesti je blaži i kraći.
Najveća razlika uočava se u načinu na koji bolest počinje. Grip nastupa naglo i često „obara s nogu“ – javlja se visoka temperatura, izražena malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja i suv kašalj. Oporavak može trajati i do dve nedelje, a umor se često zadržava i nakon prestanka temperature. Prehlada se razvija postepeno, uz zapušen nos, kijanje i blagu ili nikakvu temperaturu, a simptomi najčešće prolaze za pet do sedam dana.
I grip i prehlada šire se kapljičnim putem, kijanjem, kašljanjem i bliskim kontaktom, ali grip nosi veći rizik od komplikacija, poput upale pluća ili pogoršanja hroničnih bolesti, naročito kod starijih osoba, trudnica i hroničnih bolesnika.
Lečenje u oba slučaja je uglavnom simptomatsko i podrazumeva odmor, dovoljan unos tečnosti i lekove za snižavanje temperature i ublažavanje bolova. Kod gripa, posebno kod rizičnih grupa, lekar može preporučiti antivirusne lekove, koji su najdelotvorniji ako se primene u prvih 48 sati od pojave simptoma. Antibiotici se ne koriste, osim u slučaju bakterijskih komplikacija i isključivo po savetu lekara.
Prirodni preparati, poput čajeva, meda, limuna i đumbira, mogu ublažiti tegobe i ojačati imunitet, ali ne zamenjuju medicinsku terapiju. Poseban oprez savetuje se trudnicama, kod kojih grip može imati teži tok, zbog čega se vakcinacija protiv sezonskog gripa često preporučuje kao efikasna preventiva.
Prevencija je i dalje najbolja zaštita – redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, izbegavanje kontakta sa obolelima i jačanje imuniteta pravilnom ishranom i odmorom mogu značajno smanjiti rizik od infekcije. Ukoliko simptomi traju duže, temperatura je veoma visoka ili se stanje pogoršava, savetuje se pravovremeno javljanje lekaru, jer rana dijagnoza i adekvatna terapija omogućavaju brži i sigurniji oporavak.
