Stručnjaci upozoravaju da emotivni pad tokom zimskih praznika nije retkost i da na raspoloženje utiču i psihološki i sezonski faktori.
Iako se kraj godine često povezuje sa slavljem, zajedništvom i radošću, za mnoge ljude praznični period predstavlja vreme pojačanog stresa i emotivnog opterećenja, upozoravaju stručnjaci za mentalno zdravlje.
Takzvana praznična depresija nije zvanična medicinska dijagnoza, ali se tim pojmom opisuje privremeno stanje sniženog raspoloženja koje se najčešće javlja tokom decembra i januara. Simptomi mogu uključivati tugu, bezvoljnost, razdražljivost, umor, poremećaje sna, kao i povlačenje iz društvenih aktivnosti.
Psiholozi objašnjavaju da praznici često pojačavaju društveni pritisak da sve mora biti „savršeno“, što kod mnogih ljudi stvara dodatni stres. Očekivanje da se osećaju srećno i ispunjeno, iako se lična realnost ne poklapa sa tim idealima, može dovesti do osećaja razočaranja, usamljenosti i emotivne iscrpljenosti.
Na psihičko stanje dodatno utiču i faktori karakteristični za zimski period. Kraći dani i smanjena količina dnevne svetlosti mogu izazvati hormonske promene, dok hladno vreme često dovodi do manjka fizičke aktivnosti i boravka na otvorenom. Promene u svakodnevnoj rutini, poput drugačijeg ritma spavanja i ishrane, takođe mogu negativno uticati na raspoloženje.
Stručnjaci savetuju da se praznici ne doživljavaju kao obaveza, već kao prilika za odmor u skladu sa sopstvenim potrebama i mogućnostima. Postavljanje realnih očekivanja, izbegavanje preteranog iscrpljivanja i održavanje osnovnih navika, poput redovnog sna, kretanja i kontakta sa bliskim ljudima, mogu značajno doprineti emocionalnoj stabilnosti.
Ukoliko se osećaj tuge, praznine ili anksioznosti nastavi i nakon prazničnog perioda, preporučuje se razgovor sa stručnjakom. Briga o mentalnom zdravlju, poručuju psiholozi, jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju, posebno u periodima kada su emocije izraženije nego inače.