Obilni obroci, stres, fizičko iscrpljivanje i alkohol čine praznični period jednim od najrizičnijih za srce. Lekari upozoravaju da se upravo tada češće javljaju infarkti, aritmije i pogoršanje hroničnih srčanih bolesti.
Praznici su sinonim za radost, okupljanja i bogatu trpezu, ali kardiolozi upozoravaju da je to istovremeno i period povećanog rizika za zdravlje srca. Statistike pokazuju da se tokom praznične sezone beleži veći broj srčanih i moždanih udara, kao i poremećaja srčanog ritma, uključujući atrijalnu fibrilaciju. Američko udruženje za srce navodi da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u ovom delu godine na najvišem nivou.
Prema rečima kardiologa dr Bendžamina Svonsona, četiri faktora najčešće doprinose ovom zabrinjavajućem trendu.
Prvi je stres koji se tokom praznika nagomilava. Organizacija okupljanja, finansijski pritisci, porodični odnosi i emotivna opterećenja mogu značajno povisiti krvni pritisak i ubrzati rad srca. Kod osoba koje prolaze kroz gubitak ili životne promene, emocionalni stres može imati još jači uticaj na zdravlje.
Drugi rizik predstavlja naglo i preterano fizičko naprezanje. Kupovina, spremanje kuće, kuvanje i čišćenje snega često podrazumevaju aktivnosti na koje mnogi nisu navikli. Posebno je opasno fizičko iscrpljivanje na hladnoći, jer telo može kasno da pošalje signal da je preopterećeno.
Treći faktor je prejedanje. Praznični obroci su često bogati solju, zasićenim mastima i šećerom, što može dovesti do naglog skoka pritiska, šećera i holesterola u krvi. Nakon obilnog obroka srce radi ubrzanije, jer se organizam dodatno napreže tokom varenja.
Četvrti, ali ne i manje važan rizik, jeste prekomerna konzumacija alkohola. Lekari upozoravaju na takozvani „praznični srčani sindrom“, koji se odnosi na pojavu aritmija, najčešće kao posledicu povećanog unosa alkohola tokom slavlja.
Stručnjaci ističu da simptome poput bola ili stezanja u grudima, neobičnog umora, lupanja srca, kratkog daha, vrtoglavice ili mučnine nikada ne treba ignorisati. Pravovremena reakcija može biti presudna, piše eKlinika.
Prevencija je, naglašavaju lekari, ključna. Umerenost u jelu i piću, dovoljno sna, raspodela obaveza i kratke šetnje mogu značajno smanjiti rizik. Redovni preventivni pregledi i poznavanje sopstvenih zdravstvenih parametara dodatno doprinose sigurnijem prazničnom periodu.
Briga o srcu ne bi trebalo da se odlaže za „posle praznika“. Upravo u danima slavlja, svesnost i umerenost mogu napraviti razliku između praznika za pamćenje i ozbiljnog zdravstvenog upozorenja.