NOVI SAD – Povodom 100 godina od rođenja čuvenog primaša Janike Balaža, u Muzeju grada Novog Sada upriličena je izložba „Jovan Janika Balaž : bio i ostao“ autorke Dušanke Marković, kustosa muzejskog savetnika.
Svako vreme ima svoje heroje, svoje virtuoze, svoje simbole.
Druga polovina 20. veka u Novom Sadu bila je obeležena muzikom tamburaša, a među njima, bez premca, bio je Janika Balaž.
Janika je rođen u Lukinom Selu, kod Zrenjanina, 23. 12. 1925. godine. Ovaj jubilej Muzej grada obeležava prigodnom izložbom na kojoj će biti prikazani Janikini lični predmeti koji se baštine u našem Muzeju, ali i predmeti pozajmljeni od njegovih potomaka, prijatelja i poznanika. Jedan deo izložbe posvećen je čuvarima sećanja na Janiku, a to je, pre svega, bilo Udruženje „Tamburica Janike Balaža“.
U programu svečanog otvaranja učestvovaće tamburaši Centra tamburaške kulture, čiji umetnički rukovodilac je Zoran Bugarski Brica.
O Janikinom muziciranju govoriće kompozitor i aranžer, Jovan Adamov, kompozitor i dirigent, Zoran Mulić, slikar i pesnik, Ratko Šoć.
Tom prilikom održaće se i promocija prigodne poštanske marke i koverte sa Janikinim likom, koju je izdala Pošta Srbije, a na inicijativu Društva novosadskih filatelista. Marku će, u ime Pošta Srbije predstaviti Milan Tešović, direktor RJ Novi Sad, a u ime Društva novosadskih filatelista predsednik, prof. dr Filip Kulić.
Izložba će biti postavljena u depandansu Muzeja, u Zbirci strane umetnosti u Dunavskoj ulici br. 29.
Svečano otvaranje je zakazano za ponedeljak, 22. decembar 2025. godine, u 18 časova i biće dostupna posetiocima do 20. januara 2026. godine.
Na dan rođenja, 23. 12. 2025. godine, poklonici Janikinog tamburaštva posetiće na Trandžamentu njegovo grobno mesto, položiti cveće i ukazati mu počast kratkim govorima.
Čuveni primaš Janika Balaž rođen je u Lukinom Selu, kod Zrenjanina, ali je najveći deo svoga života i rada proveo u Novom Sadu gde je i preminuo 10. 11. 1988. godine i sahranjen u Petrovaradinu, na Trandžamentu. Od predaka je nasledio ljubav prema muzici. Deda mu je bio cimbalist, otac tamburaš, a deda po majci je svirao kontrabas. Janika se opredelio za prim-tamburu (bisernica) koju je, svojim duhom, znanjem i stilom, uzdigao na pijedestal umetnosti.
Počeo je svirati sa šest godina, a prvi šereg (klapu) formirao sa nepunih deset godine. Svoje muziciranje pored prirodnog talenta i samoukosti, upotpunjavao je školovanjem. Učio je svirati kod Dežea Hevešija, Imre Vincea, Isidora Hadnađeva, Bele Lakatoša, Pište Verebeša.
Nastupao je u dva profesionalna tamburaška orkestra. U Radio Titogradu (1948-1951) i Radio Novom Sadu gde dolazi 1951. godine i ostaje do penzionisanja (1987). U Velikom tamburaškom orkestru RTV Novog Sada, kojim je dirigovao Sava Vukosavljev, postao je koncert-majstor.
Formirao je 1962. godine „Mali tamburaški sastav“, koji će mu doneti svetsku slavu i to angažmanom u filmu „Skupljači perja“. Ovaj film dobio je na Kanskom festivalu 1967. godine „Zlatnu palmu“. To je bio povod gostovanja „Ciganskog tamburaškog orkestra“ u čuvenoj pariskoj Olimpiji. Sa tim orkestrom nastupao je po celoj tadašnjoj Jugoslaviji, ali i širom Evrope, Amerike i Afrike.
Pored sviranja Janika je pisao aranžmane, tekstove i muziku. U studijima RTV Novi Sad zabeleženo je nekoliko hiljada kompozicija u njegovom izvođenju.
Janika, njegovo muziciranje, izuzetne improvizacije i virtuoznost na bisernici, bili su inspiracija umetnicima različitih profila, od karikaturista, pesnika i pisaca, do slikara i vajara. Posvećena mu je pesma „Osam tamburaša”, za koju je tekst napisao poznati slikar Ratko Šoć. Skulptura Janikina, u prirodnoj veličini, postavljena je na Trgu neznanog junaka.
Ljubitelji Janikinog muziciranja, osnovali su Udruženje građana „Tamburica Janike Bakaža” koje je, pored očuvanja sećanja na ovog proslavljenog tamburaša, dugo godina održavalo muzički festival tamburaških orkestara „Bisernica Janike Balaža“.
Nisu ga mimoišla ni priznanja. Od mnogobrojnih najdraže mu je Orden rada sa srebrnim vencem kojim je odlikovan od Predsednika Tita pred kojim je, u bezbroj navrata, i nastupao.
Janika Balaž je obeležio jedno vreme i predstavljao simbol Novog Sada, ali i simbol tamburaštva koje se našlo i na listi Nacionalne nematerijalne kulturne baštine.
