Poraz od Makabija u Beogradu nije izolovan incident, već logičan epilog niza loših odluka, izgubljenog identiteta i taktičke dezorijentacije. Rezultat 112:87 oslikava svu širinu problema sa kojima se Partizan Mozzart Bet trenutno suočava.
Utakmica je počela u ritmu koji je odgovarao domaćinu. Kameron Pejn je uneo energiju, agresiju i brzinu, Partizan je trčao, pogađao i imao kontrolu. Međutim, taj koncept se u potpunosti urušio onog trenutka kada je rotacija ušla u igru. Bez jasne organizacije napada i sa slabom tranzicionom odbranom, crno-beli su postali lak plen.
Makabi je brzo prepoznao slabosti — loše preuzimanje, spor povratak u odbranu i nepostojanje balansa u napadu. Serije gostiju su se nizale, a Partizan je upao u stanje potpune konfuzije. Šest minuta bez poena u drugoj četvrtini bilo je prelomno, jer je tada utakmica praktično izgubljena.
Treća deonica bila je školski primer kako se kažnjava tim bez samopouzdanja. Makabi je igrao jednostavno, brzo i efikasno, dok je Partizan delovao kao ekipa koja ne zna kako da zaustavi protivnika, ali ni kako da pomogne sama sebi. Posle tri četvrtine, 92 poena u mreži domaćina bila su porazna statistika.
Stotka je probijena prerano, a završnica je odigrana u revijalnom tonu. Da Makabi nije usporio, razlika je mogla da bude i istorijska. Reakcija publike, napuštanje tribina i zvižduci, bili su prirodan odgovor na ono što se dešavalo na parketu.
Partizan trenutno ne izgleda kao evroligaški tim sa jasnim identitetom. Promene na klupi i dolazak novih igrača doneli su ideje, ali ne i stabilnost. A bez nje, Evroliga ne prašta — ni u gostima, ni kod kuće.
