NOVI SAD – Regenerativna poljoprivreda, kao način proizvodnje koji čuva i unapređuje kvalitet zemljišta, uskoro će dobiti zakonski okvir i u Srbiji. Nacrt bi trebalo da bude završen do kraja godine, a pored proizvodnih metoda, on će definisati i period prilagođavanja, kao i način subvencionisanja. Prelazak na regenerativne proizvodne prakse neće biti obavezan. U svakom slučaju, takav agrarni koncept, višestruko je koristan.
Ta tema rasvetljena je iz svih uglova na simpozijumu, posvećenom agrarnim inovacijama. Ovaj međunarodni skup organizovao je Institut za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na svom oglednom dobru Radmilovac uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Posebno zapažen panel odnosio se na pitanje: Da li je regenerativna poljoprivreda trend ili potreba.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja tehnološki izazov i novu agrarnu etiku. A sve počinje od semena, od njegovih genetskih i proizvodnih potencijala
Održiva proizvodnja, koja uključuje regenerativne metode, direktnu setvu, pokrovne useve i smanjenu upotrebu sintetičkih đubriva i pesticida sve češće postaje uslov za pristup zahtevnim, takozvanim premium tržištima. Pored toga, EU Zeleni dogovor i novi propisi o deklarisanju hrane uvode kriterijume koji uključuju poreklo, ekološki uticaj i ugljeničnu neutralnost kao deo trgovinskih standarda.
RTV (Mirela Mitrić)
RTV
