BEOGRAD – Veštačka inteligencija (AI) ulazi u svet psihoterapije brže nego što mnogi očekuju. Dok jedni vide u njoj priliku da unaprede mentalno zdravlje, drugi upozoravaju na potencijalne rizike. Na nedavno održanoj radionici „AI kao psihoterapeut: Spas ili rizik za mentalno zdravlje“, koju su zajedno organizovali Hemofarm Fondacija i Filozofski fakultet u Beogradu, stručnjaci su upozorili da psihoterapijski četbotovi, poput ChatGPT-ja, moraju da se koriste pažljivo i kritički, jer saveti koje generišu ne mogu da zamene ljudski kontakt i profesionalnu procenu.
Radionici, održanoj u okviru drugog ESG festivala kompanije Hemofarm, prisustvovali su Snežana Milutinović, psihološkinja i direktorka Centra za primenjenu psihologiju; Ljubiša Bojić, futurolog iz Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i spoljni saradnik Complexity Science Hub-a u Beču; i Ana Đurić Konstrakta, umetnica. Moderator razgovora bio je Miša Stojiljković, psiholog i novinar.
„Nije novost da svako malo živimo neku novu realnost. Još je manje upitno da profesionalci mentalnog zdravlja neprestano treba da grade novu osetljivost na te promene. Tako je i upotreba AI u psihoterapiji nova realnost na koju je neophodno da se adaptiraju i klijenti i terapeuti“, istakla je Snežana Milutinović. Dodala je da „AI sistemi nisu empatični, već istrenirani da prepoznaju emocionalne obrasce“i da je važno razumeti kako sami učitavamo osećanja u interakciji s njima.
Ljubiša Bojić upozorio je na rizike personalizacije sadržaja i rastuću zavisnost od tehnologije, ističući da „AI ne treba doživljavati kao osobu“.
„AI sistemi dizajnirani su da nas zadrže što duže uz ekran. Oni uče šta volimo, kada smo ranjivi i čime mogu da nas nagrade. Na taj način stvaraju tzv. petlju angažmana – niz emocionalnih mikro-nagrada koje hrane našu potrebu za potvrdom i pažnjom. To je isti mehanizam koji pokreće kockara da klikne još jednom, samo što ovde ne igramo protiv mašine, već s njom – i to se zove ponašajna zavisnost“, rekao je Bojić. On je istakao da nije potrebna droga da bi mozak počeo da reaguje kao da jeste na nekoj supstanci i dodao da je „dovoljno da osećamo dopamin svaki put kada nam AI ‘pomogne’, pohvali nas ili pogodi baš ono što želimo da čujemo. Kada nam postane teže da donesemo odluku bez nje – zavisnost je već počela.“
Ana Đurić Konstrakta rekla je da koristi AI u muzičkom stvaralaštvu, ocenivši ga kao „još uvek dobar alat“.
„ChatGPT mene prati i Konstrakta se nekako uz to razvija. Ono iz čega ne mogu da izađem jeste da je on mene zapamtio kao osobu koja se bavi performansom i piše pesme, tako da se svaki naš razgovor završava time da se nudi da mi napiše stihove“, rekla je ona i dodala da pamti sva njena interesovanja, jer pamti i istoriju razgovora. Prema njenim rečima, takvim razvijenim odnosom ona se s ChatGPT-jem oseća sigurno, što vidi i kao zamku u koju većina korisnika upada. Dodala je da je pre ulaska u konverzaciju s ChatGPT-jem potrebno zauzeti stav, kako bi se uvidela njegova efikasnost i delanje, i napraviti distancu prema onome što će on formulisati. Govoreći o ChatGPT-ju kao psihologu, Konstrakta je istakla da je logično što ljudi posežu za njim ili velikim jezičkim sistemima kao psihoterapeutima, jer u nekim zemljama psihološka nega nije dovoljno dostupna. „Mi znamo da je psihoterapija ovde skupa i mislim da je vrlo očekivano da posegneš tamo. Ipak, s druge strane, znamo koliko to još uvek nije istrenirano“, zaključila je Konstrakta.
“AI može biti koristan saveznik u refleksiji i samopomoći, ali ne i zamena za autentičan ljudski kontakt i profesionalnu psihološku podršku. Tehnologija može pomoći da se razumemo bolje, ali samo ako ne zaboravimo da ono što nam daje osećaj empatije i sigurnosti dolazi od nas samih, a ne od mašine“, zaključili su učesnici razgovora.
Drugi ESG festival kompanije Hemofarm okupio je više od 20 kompanija, institucija i organizacija civilnog društva i preko 40 pojedinaca koji su učestvovali na radionicama i panelima deleći znanja, iskustva, i dobre prakse u oblasti održivog razvoja.
