NOVI SAD – Gledam od gore ulice, trgove i sokake, od kojih mnogi nose imena poznatih vojskovođa i velikih ratnika. A mene je zapravo, oduvek više privlačila istorija koja se odvijala „ispod radara“. Recimo, kažu da Napoleon svoju slavu duguje koliko svojoj vojnoj strategiji, toliko i pameti danas anonimnog Nikolasa Apera.
Naime, u „ona“ vremena problem je bio u tome što se hrana nije mogla dugo čuvati. Harale su boleštine izazvane kojekakvim zarazama. Problem je bio naročito velik zbog činjenice da se međunarodna politika tada uglavnom vodila preko bajoneta. Vojske bi odlazile u pohode koji su trajali nedeljama i mesecima. Kako nahraniti vojnike?
Jedino rešenje bilo je da oni, baš kao skakavci ili čvorci, popadaju na njive i čardake, nesrećnika u selima kroz koja bi prolazili. Ali i za ovo je postojalo efikasno rešenje, koje su Rusi doveli do savršenstva. Kada sa najvišeg zvonika u kraju ugledaju neprijatelja, ovi se daju u beg a pre toga spale sve što imaju. Strani vojnici dođu na garež. Onda produže dalje. U međuvremenu toliko iznemognu da Rusi krenu u rikverc i – pošteno ih umlate. Tako je prošao i sam Napoleon.
A onda je onaj Nikolas Aper shvatio da ako stavi hranu u staklenu posudu, dobro je zatvori i nakon toga potopi u vrelu vodu, ova nedeljama svoj sadržaj čuva u savršenom stanju. Bila je to prva konzerva u istoriji! Stvar koja će izmeniti tok ratovanja.
Doduše, punih pet godina kasnije nastaće jedan gotovo nerešiv problem – kako sve te konzerve otvoriti? Vojnici na položaju su vrlo često to rešavali tako što su pucali u konzerve. Metak bi rikošetirao pa se dešavalo da u pokušaju otvaranja porcije đuveča pogine više vojnika nego od neprijateljske vatre.
Na sreću, pojavio se izvesni Ezra Vorner, koji je 1810. godine smislio otvarač za konzerve…
To mu dođe kao ono kada je Tomas Kraper patentirao vodokotlić, al’ šta je to vredelo kada su se ljudi i dalje brisali šapurikom.
Tek kada je Džozef Gajeti izmislio toaletni papir, zadovoljstvo je moglo biti kompletno!
I šta ja znam… meni je ovo zanimljivije nego sve one vojskovođe i vlastodršci u rasponu od livrejisanih careva do obezglavljenih kraljeva, koje znamo iz udžbenika.
Na terenu, u dubokoj pozadini, stvari su nekada mnogo uzbudljivije.
RTV (Ilija Tucić)
