PANČEVO – Najosvetljeniji deo Pančeva, grada na Dunavu i Tamišu nedaleko od Beograda, jeste poznata „južna industrijska zona“ gde je i Rafinerija nafte Pančevo (RNP).
Hiljade reflektora obasjava pogone i visoke dimnjake najveće rafinerije u Srbiji.
I dok rasveta više podseća na svetla luksuza Las Vegasa, iza metalne kapije sjaj industrijskog giganta, čini se, ozbiljno je doveden u pitanje.
Posle osam odlaganja, početkom oktobra 2025. godine na snagu su stupile američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), kompanije većinski u ruskom vlasništvu, arterije celokupnog privrednog života zemlje.
Iako je ova omča oko vrata Srbiji visila nad glavom od početka 2025, stegnuta je tek mesecima kasnije.
Iz Sjedinjenih Američkih Država stigla je poruka da NIS nije dobio ni dan da može da nastavi da radi, objavila je sredinom novembra Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike.
A ova odluka bi mogla da dovede i do prekida rada pančevačke rafinerije.
Ako Rafinerija nafte Pančevo prestane da radi, sve što proizvodi za tržište Srbije bi moralo da se uvozi, objašnjava Gojko Šarac, inženjer u naftnoj industriji, za BBC na srpskom.
NIS je veliki izvoznik sopstvenih proizvoda iz rafinerije na okolna tržišta, što znači da je njena prerada potrebna i regionu.
„Pančevačka rafinerija je moderna i nezamislivo je da stane bez posledica“, upozorava Gojko Šarac.
SAD su odobrile pregovore o promeni vlasništva NIS-u do 13. februara, rekla je Đedović Handanović.
„Bez dotoka nafte do 13. februara smo u potpunom kolapsu“, potvrdio je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
„Odluku moramo da imamo za sedam dana, nemamo šta da čekamo“, poručio je.
Iskorišćavanje i prerada nafte u rafinerijama je osnova energetske sigurnosti i redovnog snabdevanja svih potrošača jedne zemlje, pa samim tim i Srbije, kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije (PKS), za BBC na srpskom.
„Rast ekonomije iz godine u godinu zahteva sve više energenata, a to je moguće samo uz kontinuiranu preradu, odnosno redovan rad naftne rafinerije“, ukazuje.
NIS je od vitalnog značaja, nedavno je naglasio i Bojan Stanić iz PKS.
„Ako bi došlo do kratkotrajne obustave, to ne bi dovelo do poremećaja na domaćem tržištu, jer bi veći uvoz derivata iz okruženja mogao da nadomesti manjak.
„Mogu da koriste i 15 do 20 odsto domaće sirovine, pa i tada postoji šansa da ne bude potpuno zaustavljena.
„Svakako će morati da se nađe trajno rešenje kako bi funkcionisala dugoročno“, rekao je Stanić.
Inženjeri sa kojima je BBC na srpskom razgovarao kažu da ako rafinerija obustavi rad i dobro se konzervira, onog momenta kada stigne sirova nafta za preradu, može ponovo da pokrene proizvodnju bez prevelikih troškova.
U NIS-u nisu mogli da komentarišu situaciju i uputili su nas na ruski Gaspromnjeft.
Do objavljivanja teksta, BBC nije dobio odgovor iz ruske kompanije, većinskog vlasnika NIS-a.
Većina naftnih derivata do benzinskih stanica dolazi iz rafinerije u Pančevu, dok se manji deo uvozi.
Država je, prema rečima Vučića, već intervenisala sa više od 80.000 tona sirove nafte, obezbeđenih iz robnih rezervi, kako bi rafinerija mogla da radi.
„Rafinerija može da ne radi 15-20 dana, a potom bi bilo potrebno da se obnovi proizvodnja.
„To bi se odrazilo na stopu rasta, na BDP (bruto društveni proizvod), na plate, na penzije, na sve, to ljudi moraju da znaju“, rekao je Vučić 23. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Iz domaće proizvodnje, Srbija podmiruje tek petinu potrebne količine nafte, podaci su nacionalne Agencije za energetiku.
Ostatak nafte se uvozi.
Rafinerija nafte Pančevo Rafinerija jedna je od najsavremenijih u ovom delu Evrope, sa maksimalnim projektovanim kapacitetom od 4,8 miliona tona godišnje.
Od 2009. godine u modernizaciju postrojenja u Pančevu uloženo je više od 900 miliona evra, podaci su kompanije.
U njoj se sirova nafta prerađuje u gotove proizvode, poluproizvode i energente koji se prodaju na tržištu, objašnjava Gojko Šarac.
„Među gotovim proizvodima su motorna goriva, benzin, dizel, aviogorivo i TNG, dok su poluproizvodi – bitumen, koji se koristi u gradnji puteva, a energenti su mazut i koks, koji se koriste za sagorevanje“, kaže.
Rafinerija ima veliki broj postrojenja za preradu sirove nafte kako bi došli do ovih proizvoda, ali i veliki skladišni kapacitet, dodaje.
„Uz preradu nafte iz domaćih izvora i uvoza iz Kazahstana, Libije i Iraka, proizvodnje motornih goriva, u rafinerijskom asortimanu su i energetska goriva i poluproizvodi neophodni za petrohemiju i druge grane hemijske industrije“, objašnjava Ljubinko Savić.
Sa svetskih tržišta nafta u Srbiju stiže preko naftovoda JANAF u Hrvatskoj.
Pre američkih sankcija, ovim putem je obezbeđivano čak 70 odsto dizela i 85 odsto benzina koje se potroše na tržištu Srbije, pisao je list Danas.
„U planu je gradnja naftovoda iz pravca Mađarske, ali za realizaciju je potrebno vreme.
„Najveći problem je što Srbija nema izlaz na more, pa je logistički i organizaciono teško dopremiti količinu sirove nafte potrebnu za preradu“, kaže Šarac.
Ljubinko Savić iz PKS kaže da se prerada nafte u ovom trenutku odvija srazmerno raspoloživim količinama sirove nafte.
„To, međutim, neće uticati na eventualnu nestašicu motornih goriva – rezerve su obezbeđene, i strateške i operativne, a uvoz se odvija neometano“, tvrdi on.
Najveća srpska nalazišta nafte su u Vojvodini.
Domaće količine zadovoljavaju tek dvadesetak odsto potreba Srbije i zbog toga se nafta uvozi.
„Nafta se iz rezervoarskog skladišnog prostora šalje na primarnu obradu – destilaciju.
„Finalni derivati se dobijaju i drugim termičko-katalitičkim procesima u postrojenjima pančevačke rafinerije“, kaže Šarac.
Benzin se, dodaje, dobija namešavanjem različitih benzinskih komponenti.
„Svi gotovi proizvodi se skladište u rezervoarima rafinerije i odatle se otpremaju ka potrošačima“, objašnjava.
Gaspromnjeft, ćerka firma ruskog giganta Gasproma, ima 44,5 odsto udela u vlasništvu NIS-a, dok Intelligence, druga ispostava istog ruskog državnog gasnog giganta, ima 11,3 odsto.
Srbija poseduje 29,9 odsto u NIS-u, koji upravlja rafinerijom u Pančevu.
Vlada Srbije i Gasprom potpisali su 2008. ugovor o prodaji NIS za 400 miliona evra i dokumente o izgradnji gasovoda Južni tok i skladišta gasa Banatski dvor.
Vučić je do nedavno uporno odbijao nacionalizaciju, poručujući da ne želi da otima ničiju imovinu.
Ali sada kaže da će Srbija, ako Rusi ne uspeju da se dogovore sa partnerima o prodaji, ponuditi bolju cenu za ruski deo NIS-a.
Ruskoj strani najisplativije je da Srbiji proda sopstveni deo, jer je Srbija pod pritiskom i moramo da damo veću cenu, rekao je Vladan Pavlović, finansijski analitičar za RTS.
Najteži period poluvekovne istorije rafinerije, pokrenute 1968, tokom1990-tih, obeležile su sankcije Ujedinjenih nacija, embargo na uvoz sirove nafte, smanjivanje obima prerade, prekid tehnološkog razvoja.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, poginula su tri, a ranjena četiri radnika rafinerije.
Tada su uništena sva vitalna energetska i proizvodna postrojenja.
Direktna šteta na objektima NIS-a i Rafinerije procenjena je na nekoliko desetina milijardi dolara, piše na sajtu kompanije.
Upravo su te godine u Srbiji obeležile kantice pune goriva, kao i čuveni natpisi ‘super’ ispred kuća u kojima su se ilegalno prodavali benzin i dizel.
„Neće se ponoviti kantice, kanisteri i ostala čuda, garantujem građanima“, rekao je Vučić.
U rezervama ima benzina, dizela, kerozina, dok Vojska Srbije ima 15.000 tona tako da za avione niko ne bi trebalo da brine, tvrdi.
„Na veleprodajnom tržištu motornih goriva, pored NIS-a, učestvuju gotovo sve regionalne naftne kompanije, poput MOL-a, OMV-a, Helenika, Petrola, Lukoila.
„Sve one imaju lance benzinskih stanica, dok je najveći broj pumpi u vlasništvu malih privatnih distributera, licencu ima njih 480″, kaže Savić.
Snabdevenost je dobra i ne očekuju se poremećaji, optimista je Ljubinko Savić.
Ukoliko pančevačka rafinerija obustavi rad i dođe do nestašice derivata, to će sigurno uticati na rast cena drugih proizvoda u Srbiji, ocenjuje Šarac.
Srpska poljoprivreda direktno zavisi od poslovanja NIS, a američke sankcije mogle bi da se preliju na cene hrane, rekao je Goran Radosavljević, direktor Instituta Fakulteta za ekonomiju, administraciju i finansije za Blumberg.
