„Moje pesme zanima žena: majka, sestra, ćerka, tetka, udovica, ljubavnica, preljubnica, raspuštenica, usamljenica, poslušnica, sponzoruša, karijerista; žena koja je poletna, zanesena, uplašena, kivna, rasejana, prokleta, zapletena u gustoj mreži međuljudskih odnosa. Ta žena je gorda zatočnica sopstvene patnje, ali je, povrh svega, stvaralac, i kada mesi pitu, i kada presađuje cveće, i kada svira bubnjeve, i kada obračunava stambeni kredit, i kada joj se nebeski odraz priviđa u kapljici rose na drhtavoj nadlanici. Ona se ne smiruje ni u radu, ni u ratu, ni u tuzi, ni u molitvi. Koliko je istorična, ta žena je moja savremenica. Ona je suma arhetipskih odraza i nije je zaobišlo nijedno stvaralačko iskušenje. Svakog dana je gledam kako pada i ustaje, umire i iznova se u bolovima rađa. Nesigurnim korakom hoda po začaranoj kružnici izvesnosti, čekajući sudbinski rasplet, moleći Božju milost ili naprežući se da iznađe rešenje po meri vlastite intuicije. Ona neumorno osvaja polje slobode za ostvarenje te žene u sebi, bez obzira na preuzete uloge i vidove njihovog imenovanja”, rekla je laureatkinja Jana Aleksić.

Nagradu je laureatkinji uručila Snežana Janković, v.d. pomoćnika sekretara u sektoru za kulturno nasleđe.

„Posebnu važnu dimenziju nagrada ima poslednjih petnaestak godina, od kada postaje nagrada za poeziju ženskog autora. Time, uz zavedene ciljeve, ostvaruje još jedan – ovakva promocija ženskog stvaralaštva doprinosi rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena. I najzad, nakon ciljeva, treba pomenuti i rezultat, a on je izuzetan – 49 knjiga pesama, objavljenih u poslednjih dvanaest meseci, našle su se u konkurenciji za ovogodišnju nagradu. Neću preterati ako kažem da je veliki doprinos ovakvoj produkciji dala manifestacija posvećena vrdničkoj vili, putem afirmacije ženskog poetskog stvaralaštva. Zato ona i ima podršku Pokrajinske vlade, preko Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i ona neće izostati ni u budućnosti”, rekla je Janković.