NOVI SAD – Oko 1.800 pacijenata u Srbiji trenutno čeka na transplantaciju organa – bubrega, srca, jetre i rožnjače. Dok čekaju na saglasnost porodica o doniranju organa, kojih je ove godine bilo svega devet, značilo bi im i donošenje zakona koji reguliše tu oblast, ali i ponovno članstvo naše zemlje u međunarodnoj organizaciji „Eurotransplant“
Konstantna malaksalost i nagli skok krvnog pritiska, bili su glavni simptomi Marinku Divjaku iz Novog Sada, zbog kojih se pre dvadeset jedne godine javio na pregled kod lekara. S obzirom na to da ga ništa nije bolelo, ni slutio nije da su mu tada već oba bubrega otkazala. Usledile su godine dijalize, i sudbinski poziv za transplantaciju. Uz kućnu apoteku, sa brojnim lekovima koji sprečavaju odbacivanje organa, od tada živi normalnim životom.
„Život je sasvim drugi, ne idete više svaki drugi dan na dijalizu, imate dosta vremena, možete da radite svoje poslove da nastavite sa normalnim životom“, kaže Marinko Divjak, predsednik Udruženja transplantiranih Vojvodine „Pan transplant“
Pet godina je Marinko iščekivao poziv u kojem su ga obavestili da su mu našli donora, a sve to vreme je odlazio na hemodijalize, i nerado se priseća tog perioda.
„Ja sam putovao svaki drugi dan u Bačku Palanku na dijalizu, to je bilo strašno mučenje, zima, nije bilo ni klima uređaja ni grejanja, išli smo sa sanitetom koji je imao samo ležaljke, a kada ste priključeni na aparat 4 do 5 sati, jako je frustrirajuće“, dodaje Divjak.
Tu frustraciju u našoj zemlji i dalje preživljava više od 700 bubrežnih bolesnika, koji čekaju na presađivanje organa. Zbog manjka donora, taj proces se kod nas sporo odvija, za razliku od susedne Hrvatske, čiju strategiju, kada je reč o transplantacijama organa, naš sagovornik navodi kao pozitivan primer.
RTV (Laura Vujković)
