NOVI SAD – Pre tačno 312 godina u porti Crkve Svetog Đorđa u Novom Sadu osnovana je škola. Na istom mestu danas je Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”. Zato je ovde najmanje bitno da li pišemo guščijim perom, kredom ili kuckanjem po tastaturi. Važni su duh i ideja. Kada njih ima – svega ima.
Prošlo je više od dva veka od kad je Osnovno pismo, na Savindan 1810. godine, poznati novosadski trgovac Sveta Vuković darovao školi kao osnivačko pismo i značajan novčani prilog za početak izgradnje “Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu”. Stvorena je gimnazija koja je pružala vrhunsko obrazovanje i vaspitanje svojim učenicima, otvarajući im mogućnosti da budu priznati i prepoznati gde god da kasnije odu. U toj školi je 1821. osnovana biblioteka – prva srpska javna biblioteka u Novom Sadu. Gimnazijski hor osnovan je 1828. godine, to je bio prvi srpski hor, a gimnazija je bila i prvi galerijski i sajamski prostor u Novom Sadu. I danas se u njoj mogu videti vredna umetnička dela Uroša Predića, Petra Dobrovića, Pavla Simića, Graovca i drugih umetnika. Od 1959. godine gimnazija nosi ime velikog pesnika i slikara Jovana Jovanovića Zmaja. U istorijatu gimnazije zapisano je da je njen prvi direktor bio Pavel Jožef Šafarik, da je zgrada podignuta 1900, sredstvima barona Miloša Bajića (unuka Miloša Obrenovića) i drugih dobrotvora, a na mestu prvobitnog zdanja u porti Sabornog hrama Svetog velikomučenika Georgija, u renesansom stilu, po projektu arhitekte Vladimira Nikolića. Danas to zdanje kao značajno arhitektonsko delo predstavlja zaštićeni spomenik kulture.

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas, prilikom obilaska zdanja Gimnazije konstatovao je: “Vi ste već u Evropi!”. Direktorka Francuskog kulturnog centra Paskal Delpeš rekla je da je Gimnazija podseća na francuski koledž “Anri IV”. Pisac Kristofer Houp bio je možda i najslikovitiji: “Obišao sam mnoge škole u svetu. Jedino me ova podseća na Oksford”!

Mene, ova škola podseća na prvi period svesnog odrastanja. Do tada su me oblikovali roditelji, vršnjaci, nastavnici i profesori koji bi bili strožiji od drugih. Privilegija pohađanja “Jovine gimnazije” nesvesno je uticala na mene da počnem da pravim prve ozbiljne, vlastite izbore. To je kamen temeljac, iza kojeg se postaje čovek. Iz tog, i bar još desetak ozbiljnih razloga, pogled sa Mišeluka, svako malo, navrnem na desnu stranu. Pa potražim krov zgrade sa imenom barona Miloša Bajića. Verovatno ću zauvek nositi osećaj da mi pripada.

RTV (Ilija Tucić)