BEOGRAD – Patrijarh srpski Porfirije služio je danas, na praznik ulaska Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti, svetu liturgiju u hramu Svetog Save na Vračaru, i tom prilikom poručio da smo blagosloveni jer sam Sin Božji dolazi da razreši najdublju i najvažniju tajnu života.
„Dolazi da da adekvatan odgovor na najdublje težnje, čežnje i potrebe svakog ljudskog bića i čitavog ljudskog roda, jer čitava ljudska istorija, kultura i civilizacija, kroz razne svoje manifestacije i projave, nije ništa drugo nego izraz naše ljudske potrebe da postoji
mo i da smo živi, izraz naše dubinske potrebe da postoje zauvek oni koje mi volimo i bez kojih ne možemo da živimo, bez kojih naš život postaje potpuno besmislen“, rekao je patrijarh Porfirije u besedi, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
On je naglasio da je kroz filosofiju, umetnost i nauku, kao i kroz različite ideološke pokrete kroz istoriju, čovek činio sve samo da makar malo produži svoj život i da se produži život onih koje voli, ali uzalud.
„Ma koliko bio sposoban, ma koliko bio uspešan, ma kakve rezultate davao na svakom polju svoga delovanja, ostaje neispunjena do kraja želja i svaki čovek ostaje bez odgovora, jer postoji smrt“, istakao je.
Zato smo, kako je naveo, blagosloveni ne samo da nam dolazi neko u ime Gospodnje, nego nam sam Gospod dolazi baš zbog toga što sami ne možemo da razrešimo smisao i tajnu života, jer ne možemo da pobedimo smrt.
„Ako smo na kraju samo prah i pepeo, sve ostalo što prethodi tome postaje besmisleno. I što je najstrašnije, besmislena postaje naša ljubav, naša vrlina, naše dobro. Međutim, ako ima odgovora na tajnu groba, ako ima nade i ako ima rešenja, onda sve ostalo dobija svoj smisao i sve dobija u zavisnosti od te tajne svoje rešenje“, poručio je patrijarh.
Zato smo blagosloveni, istakao je, „jer dolazi Onaj koji razrešava tajnu života i tajnu smrti“.
„Dolazi sam Život da pobedi smrt, da bi nam život darovao, da bi nam otvorio perspektivu večnosti Carstva Božjeg, Carstva Oca i Sina i Svetog Duha“, poručio je srpski patrijarh.
Cveti se uvek slave u poslednju nedelju pred Vaskrs, šeste sedmice Velikog posta, dan nakon Lazareve subote.
Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskrsenja, naziva Strasna ili Stradalna nedelja.
Ovi dani Stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta, za sve pravoslavne vernike koji su se odlučili na ovaj podvig.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim.
Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je narod u borbu protiv turske vlasti.
Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim na ikoni se predstavlja tako što Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
Na Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već ostavlja u posudi sa vodom da prenoće u dvorištu.
Nekada je bio običaj da se na Cveti šeta okićen cvećem, vrbova grančica se koristila „za brz napredak“, dren „za snagu i zdravlje“, a devojke su se kitile ljubičicama koje simbolišu privlačnost.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka.
Tanjug
