NOVI SAD – Na današnji dan 1984. godine izvršio je samoubistvo srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka „Pod Grmečom“, „Borci i bjegunci“ i „Planinci“. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: „Bojna lira pionira“, „Put u vedrinu“, priče „U svetu leptirova i medveda“, „Bosonogo djetinjstvo“, „Orlovi rano lete“, zbirke pesama „Ognjeno rađanje domovine“, „Ratnikovo proljeće“. Zbirka pripovedaka „Bašta sljezove boje“, za koju je dobio Njegoševu nagradu. Ostala dela: romani „Prolom“, „Gluvi barut“, „Ne tuguj, bronzana stražo“, „Osma ofanziva“, zbirke pripovedaka „Rosa na bajonetima“, „Surova škola“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“.
Tanjug
