KOPAONIK – „U svetu koji se menja eksponencijalno, a ne linearno, pravo pitanje nije samo šta dolazi, već kako se prilagoditi pre nego što promene postanu neizbežne.“ Ovim rečima je Magnus Lindkvist, jedan od vodećih svetskih futurologa, otvorio svoje izlaganje na Kopaonik biznis forumu. U dinamičnoj i provokativnoj diskusiji, Lindkvist je istraživao globalne trendove, ulogu veštačke inteligencije i budućnost finansijskog sektora, da bi se na kraju osvrnuo na ono što Srbiju čini jedinstvenim poligonom za ekonomske inovacije.
Nakon predavanja, Lindkvist je nastavio razgovor sa Dejanom Janjatovićem, zamenikom predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, osvrnuvši se na ključne izazove i prilike koje stoje pred Srbijom, kao rastućim tehnološkim i finansijskim liderom u regionu.
Izneo je intrigantnu tezu da Srbija ima preduslove da postane „eksperimentalna ekonomija“ – zemlja u kojoj se zbog fleksibilnosti tržišta, tehnološke agilnosti i rastuće digitalne scene mogu testirati inovacije koje će kasnije biti usvojene na globalnom nivou.
„Mali, agilni sistemi često su najbolja mesta za testiranje velikih ideja. Srbija, sa svojom kombinacijom tehnološkog talenta i tržišne dinamike, može biti jedna od tih laboratorija budućnosti“, rekao je Lindkvist.
Tokom razgovora, Janjatović je s Lindkvistom produbio temu digitalne transformacije finansijskog sektora, naglašavajući kako NLB Komercijalna banka već primenjuje AI i automatizaciju za optimizaciju usluga i procena rizika.
„Tradicionalne banke nalaze se na prekretnici – kako da aktivno primene i iskoriste potencijalne novih tehnologija, pre svega veštačke inteligencije.Bankarstvo više nije samo novac, već podaci, poverenje i brzina. Ko bolje razume potrebe korisnika i ko prvi ponudi rešenja prilagođena novom digitalnom dobu, pobeđuje“, zaključio je Janjatović.
Na pitanje šta Srbiji nedostaje da bi od „potencijala“ prešla u rang globalnih lidera u inovacijama, Lindkvist je istakao da su ključni faktori ulaganja u istraživanje i razvoj, otvaranje prostora za startape i jačanje povezanosti između tradicionalnih industrija i tehnološkog sektora.
„Ponekad je najveći izazov promena mentaliteta. Najuspešnije zemlje ne postaju inovativne jer imaju najbolje resurse, već zato što imaju hrabrost da eksperimentišu i prihvate neuspeh kao deo procesa rasta“, rekao je Lindkvist, na šta se Janjatović nadovezao i zaključio da se sve svodi na jedno pitanje: „Da li ćemo biti oni koji prate promene ili oni koji ih stvaraju?“
„Verujemo da budućnost ne pripada najmoćnijima, nego najhrabrijima – onima koji se usuđuju da misle drugačije i preuzmu odgovornost za sutra. Samo oni koji imaju viziju i hrabrost da je sprovedu oblikovaće svet u kojem želimo da živimo“, naveo je Janjatović za kraj.
Foto: Aleksej Nešović
