KRAGUJEVAC – Početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine u Orašcu, koji je vodio ka oslobođenju naše zemlje od otomanske vlasti i donošenje jednog od najliberalnijih Ustava u Evropi 1835. godine u Kragujevcu, smatraju se za najznačajnije događaje moderne srpske državnosti, a oba su se desila na veliki praznik Sretenje.
Za Orašac se može reći da je kolevka moderne srpske državnosti jer da nije bilo okupljanja viđenijih Srba u Marićevića jaruzi 1804. godine, uoči Sretenja, ne bi bilo ni borbe u kojoj su ustanici želeli da vrate autonomiju, potvrđenu hatišerifom, od dahija koje su samo mesec dana ranije posekle srpske knezove.
„Na Sretenje knez orašački Marko Saić je već zakazao venčanje svog sina Luke i to su viđeniji Srbi iskoristili kao pogodan trenutak da se okupe Turcima, što bi se reklo ispred nosa, pošto su oni gore na brdu iznad Marićevićeve jaruge imali turski han odakle su janičari kontrolisali ceo Orašac. Čim je završeno to venčanje jedan od predvodnika naroda u ovom kraju, prota Atanasije Bukovički, duhovni vođa, je pozvao sve njih da siđu u Marićevića jarugu gde se okupilo oko tri stotina ustanika i oni su tada doneli dve velike odluke – o podizanju ustanka i o izboru Đorđa Petrovića Karađorđa za vođu“, rekao je Ivan Rančić, istoričar i kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu.
Iza Karađorđevog spomenika u Orašcu nalazi se velelepna i jedinstvena građevina koju je konstruisao arhitekta Petar Gačić.
„Većina ljudi ne zna da je ovo škola, svi pomisle da je to muzej. Dolaskom u Orašac kralj Petar Karađorđević je 1912. godine obećao izgradnju škole meštanima, međutim zbog svih ratova i događaja koji su usledili nije uspeo u toj zamisli ali je to obećanje završio kralj Aleksandar Karađorđević“, saopštila je Milijana Maričević, direktorka Osnovne škole „Prvi srspki ustanak“.
RTV (Ana Rebić)
