NOVI SAD – Možda bi Crkva trebala da bude aktivnija u ovoj krizi poverenja koja je uhvatila naše društvo, jer Crkva uživa verovatno najveći ugled u narodu, čak i na ovoj strani sa koje vređaju patrijarha, koji je u vrlo teškoj situaciji, izjavio je večeras istoričar prof. dr Predrag Marković.
Marković je, gostujući u emisiji Signali na Radio-televiziji Vojvodine, istakao da patrijarh ne može da bude politički aktivista, ali može da bude pokrovitelj dijaloga.
„Patrijarh može, na primer, da pozove na zajedničku molitvu za početak ili molitveni doručak, što bi rekli Amerikanci. Mislim da u ovoj krizi poverenja koja je uhvatila naše društvo, da je Crkva ili crkveni prostor neko mesto gde mogu da se sretnu sukobljene strane. Jer tu je problem i taj pritisak da neko ne ispadne izdajnik. Sad je stalno pritisak da ako neko razgovara, da će ispasti izdajnik. U tom smislu bi Crkva olakšala tu dilemu, da ugledni ljudi po pozivu Crkve razgovaraju, da se izbegne taj anarhičnost koja malo vlada u celoj ovoj situaciji, da progovore koju reč o stanju u državi“, naveo je on.
Prof. dr Boris Stojkovski, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, podseća da je ove godine 850. godišnjica rođenja Svetog Save i da je patrijarh još u Božićnoj poslanici pominjao taj momenat mirenja zavađene braće, kao jedne od najvažnijih momenata u Savinom životu.
„Problem jeste što dolaze neverovatni napadi na patrijarha, čak i unutar same Crkve, među nekim teolozima, pa i višem sveštenstvu. Ali taj poziv postoji i provejava ta priča o mirenju zavađene braće i mogla bi, da se tako izrazim, da pije vodu i da bude neka tačka, ono neko zrno oko kojeg se da sabrati i okupiti, pozivi na dijalog postoje sa najvišeg mesta u zemlji. Dijalog je blagotvoran i to je jedino što može da leči. Sve drugo dovodi do tih rovova, koji su poprilično duboko iskopani i trebalo bi nekako polako slagati tu zemlju, da se pomalo zatrpavaju“, kaže on.
Prof. dr Stojkovski podseća da ovo sada nije situacija koja vodi u nešto dobro, ni ekonomski, ni društveno i dodaje da se međuljudski odnosi u poslednja tri meseca kvare, da ljude stigmatizuju kao neprijatelje oni s kojima su do juče imali vrlo bliske i dobre i kolegijalne odnose.
„Bojim se da ako se ovakva kriza produbi, samo će ti rovovi biti sve dublji, a onda će jako teško biti, čak jednoj ličnosti kao što je patrijarh, da sazove strane na dijalog. Trebalo što pre krenuti sa dijalogom, sa svim institucijama i svima koji su za takav dijalog zainteresovani, da se napravi jedan okrugli sto, što znači da su svi jednaki u razgovoru i to bi bio neki put, neka ideja kako bi mogli da krenemo da lečimo nešto što se dešava od 1. novembra“ navodi on.
Sa druge strane, Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da istraga o padu nadstrešnice u Novom Sadu treba da napreduje i treba da bude nezavisna, pre svega, od pritiska vlasti, kao i od pritiska ulice, jer do sad nije bila nezavisna od vlasti, pa je zato i došlo do ovog pritiska ulice.
„Nemam ništa protiv kandidature patrijarha za moderatora, iako je on u nekim dosadašnjim nastupima ili to tako medijski predstavljeno, kao da je on jedna strana u sporu, a ne zapravo neko ko može da bude moderator. Mogao je univerzitet to da bude, ali je on sada na neki način postao strana u sporu. Dakle, može Crkva odnosno patrijarh lično, uz sve kontroverze i dileme, pa i često preterane napade na njega“, ističe on.
Prof. dr Marković smatra da, na prvom mestu, mediji treba da ublaže retoriku, izuzimajući dva javna servisa, RTS i RTV, jer nema potrebe, u krizi koja svako postoji, da se dodatno retorički podiže nivo optužbi.
„Sa druge strane, postoji taj teror društvenih mreža, koji je dosta neprijatan i to je ta „vouk“ kultura. Postoji na globalnom nivou velika promocija te „vouk“ kulture u političkoj sferi. Formalni mediji bi morali da se drže svojih etičkih kodeksa, a ne drže se, sa izuzetkom naša dva javna servisa“, ističe on.
Govoreći o ispunjenosti studentskih zahteva, prof. dr Marković kaže da o tome treba da odlučuju neke stručne komisije.
„Rektorat na Beogradskom univerzitetu ima komisiju, a mislim da i Vlada Srbije treba da ima svoju komisiju, i da te komisije treba da se spoje u neku veliku komisiju i da razne vrste stručnjaka prostudiraju dokumentaciju o padu nadstrešnice, jer tih 1.000 dokumenata običnom čoveku ništa ne znače“, ističe on.
Prof. dr Stojkovski ponavlja da je sada najneophodnija stvar to smirivanje rečnika, smanjenje nečega što je širenje izrazite mržnje i stigmatizacija ljudi, pa i vređanje
„Pero je jače od mača, to nije rečeno slučajno. Ovog puta to nije pero nego tastatura i ono što dolazi iz elektronskih medija. To je jako opasna municija koja se ispaljuje i koja dovodi do podela. Jer neko koga napadate, vređate ili prozivate neće lako sesti ovako kao što nas četvoro sada ovde večeras razgovaramo o toj temi“, ističe on.
Prof. dr Stojkovski podseća da praznik Sretenje ima univerzalni značaj i da je to jedan od najstarijih praznika u hrišćanstvu
„Pojavljuje se prvi put u Jerusalimu kao praznik i ima ogromnu simboliku, koja bi se trebala iskoristiti. Da li će, to je veliko pitanje. Polarizacija je prevelika i mislim da je nužan momenat da ova druga strana uvidi da nikakva vrsta verbalnog ili nekog drugog nasilja ne može biti put za rešenje“, smatra on.
Sa druge strane, Vukadinović smatra da su minimalne šanse da dođe do smanjenja podela u društvu
„Teško je biti protiv toga. Pa i vi kada kažete da se spuste tenzije, da se razgovara, to je tačno, ali ne bi se složio sa kolegom i prijateljem Markovićem, koji optužuje „vouk“ kulturu i društvene mreže. Za ove teške reči bih optuživao vlast, pa onda par praznih mesta, pa onda možemo da pričamo o odgovornosti opozicije i nekih drugih društvenih aktera. Mislim na reakciju vlasti na tu tragediju koja je opšta, ali posebna za nas iz Novog Sada“, kaže on
Vukadinović kaže da ne može da govori o odgovornosti konkretnih institucija, ali da je svedok pokušaja medijski medijskog spinovanja vlasti, da se amortizuje moguća politička šteta.
„Svi smo istoga dana čuli, od društvenih mreža do medija i sa svih nivoa vlasti, zaključno sa predsednikom, da nadstrešnica nije rekonstruisana, a svako u Novom Sadu ko je putovao i prolazio zna da su oni petljali nešto po toj nastrešnici i razne stvari radili. Ali glavna stvar im bila da kažu da nije rekonstruisana i onda, posle par dana, opet sa najvišeg mesta smo čuli da sigurno nema korupcije. Pa, kako znaš, dok još ništa nije rađeno, da nema korupcije“, pita se on.
Vukadinović podseća da se nekoliko puta čulo, iz vrha vlasti, da je sva dokumentacija dostavljena na uvid, ali da se svaki put ispostavilo da su studenti bili u pravu kada su tvrdili da to nije kompletna dokumentacija.
„Sad treći put imamo slučaj dostavljene dokumentacije, što baca osnovanu sumnju da možda i sada nije kompletna, a možda i jeste, zato mislim da treba ovim komisijama zaista prepustiti, sa više ili manje poverenja, da se bave time“, zaključuje on.
Vukadinović ističe da se za sada radilo tek pod pritiskom demonstracija, bilo ispred tužilaštva, bilo na ulicama Novog Sada ili Beograda.
„Ja bih voleo da institucije rade posao, ja bih voleo da nema ovih strašnih, pomalo biblijskih scena sa studentima, koji zimi, po kiši i snegu pešače. Marš Beograd – Novi Sad je delovao romantično u poređenju sa Kragujevcem i današnjom šetnjom. To je vrlo opasno i ja se plašim za njihovo zdravlje“, kaže on.
RTV
