NOVI SAD – Povodom Dana državnosti, 15. i 16. februara, ulaz u Galeriju Matice srpske biće besplatan, a publika će imati priliku da se na kustoskim vođenjima upozna sa modulom Hronologija srpske umetnosti.
U subotu i nedelju, 15. i 16. februara, u 13 i 17 sati, posetioce Galerije Matice srpske kroz stalnu postavku hronologije srpske umetnosti sprovešće kustoskinje msr Stanislava Jovanović Mindić i Ivana Janjić.
Srpska kultura XVIII veka neraskidivo je vezana za religioznu umetnost kao simbol verskog identiteta, dok su na srpsku umetnost u XIX veku uticale okolnosti određene životom srpskog naroda u okvirima Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. To je period obeležen oslobodilačkom borbom, težnjom ka ujedinjenju srpskog naroda i formiranjem samostalne države. Tokom XIX veka novoformirano srpsko građanstvo, evropeizirano i finansijski osnaženo, postalo je nosilac društvenih promena i naručilac umetničkih dela. Umetnici su usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Tokom XX veka srpska umetnost razvijala se u snažnom dijalogu između evropske modernosti i lokalnih osobenosti. Umetnost aktivno beleži sliku društva koje se menja, često ga oštro kritikujući. Početkom XX veka Beč, Minhen, Budimpešta i Prag smenjuje Pariz kao vodeći centar i uporište novih generacija srpskih umetnika koji prihvataju i promišljaju ideje impresionizma, ekspresionizma, kubizma, različite avangarne tendencije, te koncept povratka redu i težnje ka apstraktnom izrazu.
Kako je tekao razvoj srpske likovne umetnosti i koje su to umetničke pojave koje je određuju? Krenite na umetničko putovanje kroz modul Hronologija srpske umetnosti i upoznajte se sa zografskim ikonama, grafikama, slikama, crtežima i skulpturama iz epoha baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.
RTV
