BEOGRAD – Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić izjavio je danas da će Srbija u Novu godinu ući bez snega i sa temperaturom iznad proseka za ovo doba godine.
„Očekujemo da će sutrašnja, novogodišnja noć biti relativno hladna i suva. Minimalna temperatura koja se očekuje na širem području grada biće u intervalu od minus tri do nula, a na području Srbije od minus šest do nula“, rekao je Nikolić za Tanjug.
Dodao je da se u Vojvodini, po kotlinama i dolinama reka očekuje pojava magle i niska temperatura tokom jutra, dok će se dnevna temperatura sutra kretati u intervalu od 3 do 8 stepeni, a na području Negotinske krajine biće i znatno više, oko 13 stepeni.
Nikolić je ukazao da će 1. i 2. januar obeležiti sunčano vreme sa temperaturom od 6 do 14 stepeni što je iznad proseka za ovo doba godine, a od 3. januara kreće oblačno vreme sa slabom kišom, a u noći između 4. i 5. januara sledi zahlađenje za desetak stepeni koje će usloviti da kiša koja će se javiti postepeno pređe u susnežicu i sneg u zoni Vojvodine nakon čega će se postepeno širiti i na južni deo Srbije.
„Na Badnji dan imamo pauzu što se tiče padavina, trebalo bi da bude suvo vreme, da bismo od Božića pa do 9. januara imali opet uslove za padavine. Promenljivi uslovi temperaturni za sneg i kišu, javiće se negde od 10. januara pa nadalje“, rekao je Nikolić.
Dodao je da postoji mogućnost snežnih padavina i posle 10. januara.
Naveo je da je najhladnija novogodišnja noć bila 2014. godine kada je minimalna temperatura bila 15 stepeni ispod nule na Celzijusovoj skali, a najtoplija 2022. godine kada se 2023. godina dočekala sa temperaturom od skoro 20 stepeni Celzijusovih.
Istakao je da je svaka vremenska prognoza veoma izazovna i uvek može da se javi neki vanredni događaj, te da zbog toga u RHMZ-u 24 sata svih sedam dana u nedelji rade nadležne službe, odnosno operativne službe.
Godinu koja je na izmaku obeležile su poplave koje su se događale u Španiji i u Italiji, ali i bujične poplave u Republici Srpskoj, kao i veoma intenzivne padavine koje su izazvale velike vodostaje i popave u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Austriji, kao i visoka, gotovo ekstemna, temperatura praćena toplotnim talasima koji su trajali i po nekoliko dana u nizu.
Tanjug
