BEOGRAD – U Kripti Hrama Svetog Save danas su učenici osnovne škole „Milan Đ.Milićević“ svečanom priredbom obeležili 430 godina od spaljivanja moštiju Svetog Save.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, učenici od 1. do 8. razreda su uz himnu Svetom Savi, različite recitacije i horske pesme obeležili godišnjicu spaljivanja moštiju Svetog Save.
Direktorka Osnovne škole „Milan Đ.Milićević“ Violeta Veljković navela je da nije slučajno to što se Sveti Sava proslavlja kao školska slava i to što učesnici tog svetitelja doživljavaju kao svog zaštitnika.
„Danas smo se okupili u domu u kojem smo uvek rado viđeni gosti. Okupila nas je zajednička volja i želja da odamo počast najsvetlijoj ličnosti naše istorije, a to je Sveti Sava. Na Vračaru, pre 430 godina, rasuo se pepeo svetitelja, a danas sija beli hram“, rekla je ona.
Navela je da je bilo pre Svetog Save bolnica, učionica, biblioteka, ali da je prvu učionicu i biblioteku osnovao Sveti Sava.
„Bilo je i pre Svetog Save i krsta, i slova, i pisma, i jezika, i puta, i imena, ali je Sveti Sava odredio krst kojim se krstimo, jezik kojim govorimo, pismo kojim pišemo i put kojim idemo i ime kojim se zovemo“, rekla je ona.
Mošti Svetog Save spaljene su 10. maja 1594, kod Beograda, na Vračaru, pre 430 godina, a turske vlasti to su učinile nadajući se da će time biti narušena veličina njegove uloge kod Srba.
Srpska pravoslavna crkva tog događaja neizmerne važnosti za Srbe, priseća se, svake godine, 10. maja, gledano po gregorijanskom kalendaru.
Kod Srba, Sveti Sava je najpoštovaniji nacionalni svetitelj, otac Srpske crkve, i presudna ličnost izgradnje kako kulta svetorodne dinastije Nemanjića, tako i države Nemanjića uopšte.
Od Stefana Nemanje do cara Dušana, do sredine 14. veka, zapravo još ranije za vreme kralja Milutina, Srbija je, uvek oslonjena na nasleđe Svetog Save, izrasla u prosperitetnu, tada najuspešniju zemlju Jugoistoka Evrope.
Tanjug
