NOVI SAD – Direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev kritikovao je danas istup novinara i profesora Novosadskog univerziteta Dinka Gruhonjića koji je izazvao burne reakcije u srpskoj javnosti i postavio pitanje šta bi bilo da je u Nemačkoj univerzitetski profesor, makar i iz šale, rekao da se zove Rudolf, kao Rudolf Hes.
Đurđev je za novosadski „Dnevnik“ naveo da je kroz brojne nastupe Gruhonjića, teško razlučiti da li su to stavovi univerzitetskog profesora, novinara ili političkog aktiviste.
„Evidentno je da su ratna trauma kroz koju je prošao početkom devedesetih i socijalističko usmereno obrazovanje stare Jugoslavije u njegovim tekstovima stvorili ideološki miks koji ne može da shvati promenu vremena i činjenicu da je od raspada Jugoslavije prošlo gotovo trideset godina. Isključivost u stavovima je ravna skojevskoj fanatičnosti i idelogogiji, svi koji su na njegovoj strani su dobri, a sa druge strane su fašisti i zveri“, kaže Đurđev.
Podsetivši da je „olako i sarkastično pominjanje imena ustaškog zločinca Dinka Šakića i konstanto omalovažavanje najuzvišenijih kolektivnih vrednosti našeg društva“, dovelo do blokade rada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Đurđev naglašava da bi kao bivši student tog fakulteta, više voleo da su uspesi studenata ili profesora skrenuli pažnju javnosti na tu visokoškolsku instituciju, „a ne ovi žalosni događaji“.
„Ipak, oni nam govore o elementarnom pitanju gde su granice slobode izražavanja, govora mržnje, ali i elementarne pristojnosti“, smatra on.
Đurđev navodi i da su u Gruhonjićevim tekstovima „i dalje živi Ravnogorci generala Mihailovića, Slobodan Milošević, bombardovanje 1999. godine kao i otvoreni prezir i mržnja prema pravoslavnoj crkvi“.
„Moje pitanje je veoma jednostavno, kakav bi bio stav nadležnih organa ali i šire javnosti da je žaoka njegovog pera bila usmerena prema pripadnicima rimo-katoličke vere, muslimanima ili protestantima? Da li pravoslavna crkva i vernici imaju pravo na zaštitu protiv ovog verbalnog progona i šikaniranja? Kako bi javnost reagovala na navoda da je Gruhonjić napisao da će se deca u Splitu rađati sa dugim rukama i tupim pogledima ili da će u Sarajevu deca koja bacaju petarde biti budući koljači? Uostalom, zamislite u Nemačkoj da je univerzitetski profesor makar i iz šale rekao da se zove Rudolf, kao Rudolf Hes“, poručio je Đurđev.
Smatra i da podrška koju je Gruhonjić dobio od dela akademske zajednice kao i od dela opozicije „pokazuju da se ka ovom sporu nije prišlo sa stanovišta elementarne ljudske pristojnosti već sa usko partijskih stavova“.
Kako drugačije opisati prisustvo opozicionih lidera i aktivista na protestu protiv blokade Filozofskog fakulteta? Ipak, njihovo prisustvo jeste vredno poštovanja jer su stali iza svoje perjanice koja je u dobroj meri izbrusila njihove političke stavove. Ćutanje većeg dela akademske zajednice jeste ostavilo tužan utisak i ja mogu da ga prihvatim samo kao kukavičluk ili nespremnost da se izađe iz zone komfora. Koliko ja znam ćutanje znači slaganje, bar je tako nekada bilo“, rekao je Đurđev.
Ukazao je na to da je Novi Sad prihvatio Gruhonjića kada mu je bilo najteže, da se tu profesionalno izgradio i ostvario i akademsku karijeru.
„Ipak, za njega je naša država Mordor, to jest otelotvorenje zla, ne baš uobičajen stav za čoveka koji ipak na kraju radi za državu Srbiju“, navodi Đurđev.
Đurđev ističe da se ponosi time što u njegovoj državi postoji sloboda mišljenja, sloboda izražavanja, što je, kaže, poslednja sedmica svakako pokazala.
„Ipak, gde se nalaze granice zloupotreba te slobode? Mislim da bi o tome morale da se izjasne i nadležne univerzitetske institucije, ali i institucije države Srbije“, rekao je Đurđev i pozvao sve da pogledaju tekstove Dinka Gruhonjića.
Tanjug
