BEOGRAD – Bliskost je osnova svake ljubavi bilo da je ona partnerska, roditeljska ili prijateljska i ta bliskost je ono što čoveku pruža sigurnost i doživljaj vrednosti, zaključili su učesnici tribine „Na kafi sa psihologom“, koja je održana na „Dan zaljubljenih“ na temu „Može li ljubav da traje“.
„Mislim da je ideja u trajanju ljubavnog odnosa i partnerskog odnosa, spremnost da podnosimo to da će ta ljubav stalno po malo da umire i da se rađa ponovo, a ako verujemo da će trajati tako nedodirljiva u večnom sjaju – mislim da smo je tako dosta ograničili“, izjavila je Đurđa Timotijević, psihološkinja i dodala da je trajna zaljubljenost terminološki protivrečna, jer su zaljubljenost i požuda usmereni ka nečemu novom, dok vreme i uspešnost rade protiv nje, zbog čega zaljubljenost kad-tad mora da splasne, čime donosi razočaranje.
„Dugotrajnost ljubavi leži u tome da budemo spremni na neke male krajeve i nove početke, ali i na to da se u odnosima ne oslanjamo samo na ljubav“, rekla je ona i dodala da mora da stane u odbranu zaljubljivanju jer ne smemo da „zaboravimo da zaljubljenost ume da da životu smisao“.
Milan Nikolić, filolog i novinar kaže da postoje ljudi koji odvajaju telesni, odnosno seksulni aspekt od emocionalnog aspekta ljubavi i koju mogu da budu u otvorenoj vezi. On je ocenio da je otvorena veza pre svega ispit zrelosti ličnosti, na koju se može lako odlučiti, ali je nije jednostavno sprovesti u delo.
Nikolić ističe da su mnoge stvari u vezi s ljubavlju ranije „držane ispod tepiha zbog društvenog licemerja“, što je pre svega nepravedno prema čoveku samom, a da je posebno nepravedno prema ženama u našoj sredini. On je naglasio da se ne sme zaboraviti da je institucija izlazaka na ljubavni sastanak stara tek 100 godina, a da su na našim prostorima do tada ugovarani brakovi u kojima mlada do kraja nije znala za koga će se udati, dok je mladoženji bilo manje-više svejedno.
Govoreći o profilima ljudi koji traže srodne duše na internetu, Nikolić je rekao da je najviše onih koji traže vezu „samo bez drame“ i dodao da je u percepciji mnogih ljudi „ljubav jednako drama, ljubomora, treskanje vratima, kontrola, more stresa i svađe, zbog čega se od toga odustaje“. On je dodao da je činjenica da je sve to naučeno od roditelja, ali da postoji i duh vremena koji na to utiče.
Ognjenka Lakićević, pesnikinja i muzičarka je rekla da ljubav smatra važnom i značajnom, kada je čini boljom osobom i kada čini da raste kao osoba. Ona je dodala da oni koji nisu imali stabilne odnose i konstantnost u odnosima sa roditeljima u ljubavi traže fantaziju o spasu, zbog čega ljudi odrastaju nadajući se tome da će neko doći i spasiti ih svojom ljubavlju. Taj neko neće doći, možda će doći neko sa kim ćemo moći da radimo na odnosu i ko će isto tako biti zainteresovan kao mi i spreman da pokaže ranjivost kao i mi, rekla je Lakićević. Ona je naglasila da ako nismo videli dobre modele u porodici i ako su „rane povrede“ bile ono što smo nastavljali da radimo kroz odnose i iznova se povređivali u njima, „neće biti lako da shvatimo da smo vredni jer smo mnogo puta bili odbacivani“.
Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz i deo su kampanje za borbu protiv depresije i stigme „Nesalomivi“.
Foto: Marko Risović
