BEOGRAD – Poljupce prehlađenom partneru ne bi uskratila 1/3 Evropljana, a za dodatnih 30 odsto, prehlada ne bi bila prepreka ni za punu fizičku intimnost, pokazuje Štadin Zdravstveni izveštaj za 2023.godinu
Veća sklonost prehladama posle pandemije Covid-19, realan problem ili fikcija?
Zdravstveno istraživanje kompanije Štada za 2023. godinu, otkriva da sedam meseci posle zvanično proglašenog kraja pandemije Covid 19 , svaki četvrti Evropljanin veruje da je sada znatno podložniji prehladama i infekcijama nego je to bilo pre pandemije. Njih 23 odsto je uverenja da je pandemija značajno oštetila njihov imunološki sistem.
Dodatno iznenađuje podatak da su ovakve ocene u visokom procentu prisutne među mladima, pa gotovo polovina mladih Evropljana uzrasta od 18 do 34 godine (46 odsto) tvrde da se sada mnogo lakše i češće razbole nego pre pandemije, a 32 odsto čvrsto veruje da im je period pandemije oštetio imunološki sistem.
Rumuni 66%, Poljaci 66% i Italijani 62%, prednjače u pomenutim uverenjima. Nasuprot njima građani Češke i Srbije ( po 70 odsto) tvrde da prehlade imaju jednako često kao i pre pandemije, dok svega 12% Evropljana ističe da je uverenje o većoj podložnosti prehladama posle pandemije Covid 19, zapravo čista fikcija.
Većina Evropljana ne dozvoljava da im prehlada ometa intimnost sa partnerom
Distanca ili intimnost sa prehlađenim partnerom, za većinu Evropljana ne predstavlja dilemu. Naime više od polovine Evropljana (59 procenata) sklono je intimnostima sa prehlađenim partnerom pokazuje Štadin zdravstveni izveštaj za 2023. Poljupce prehlađenom partneru izričito ne bi uskratila 1/3 Evropljana, a za dodatnih 30 odsto, prehlada ne bi bila prepreka ni za punu fizičku intimnost. Holanđani 67% Austrijanci 67% i Španci 66% prednjače u navedenom razmišljanju i prehlada ih ne bi omela da budu intimni sa bolesnim partnerom.
Iznenađuje podatak da je pomenuti stav jednak i za ispitanike koji navode da imaju dobro, srednje ili nikakvo znanje o zdravlju.
U Srbiji bi 60% građana bilo intimno sa partnerom uprkos prehladi, dok bi 40% držalo distancu. Jednak procenat Evropljana (39%) takođe ne bi bio sklon intimnijim kontaktima sa partnerom koji ima prehladu, a 52% Britanaca, 44% Nemaca, kao i 54% Uzbekistanaca kažu izričito ne svakoj intimnosti ukoliko partner ima prehladu.
Istraživanje dodatno pokazuje i da su muškarci skloniji intimnosti uprkos bolesti 64%, u odnosu na žene 55%. Isto tako mlade ljude od 18-34 godine mnogo manje brine prehlada partnera 29% nego li sredovečne 39% i posebno one starije 50%.
Neophodna bolja zdravstvena edukacija
Kada je reč o osnovnom znanju Evropljana o prehladi i povezanim simptomima ono je alarmantno nisko, pa samo 37 odsto njih je dalo tačan odgovor na pitanje koja se najniža temperatura tela klasifikuje kao groznica kod odraslih i označilo da je to 38° Celzijusa. Skoro polovina Evropljana 45% tvrdi da je to 37,5°C ili manje, a 18 procenata veruje da je to 38,5°C ili čak više.
O Zdravstvenom izveštajuj kompanije STADA za 2023.:
Već petu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada, organizuje online ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju. Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 32 hiljade ispitanika, starosti od 18 do 99 godina, u 16 zemalja među kojima je i Srbija:
Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kazahstan i Uzbekistan.
