BEOGRAD . U Srbiji je, zahvaljujući zagovaračkim procesima u okviru programa „Pokret Polet“, koje su realizovali zajedno organizacije civilnog društva i mladi istraživači, u prethodnih godinu dana u pet lokalnih zajednica došlo do izrade nacrta lokalnih javnih politika koje su uključivale inovativne usluge socijalne zaštite, dok su dve usvojile izmene. Takođe, podnete su tri inicijative za izmene nacionalnih politika, a predstavnici organizacija uključeni su u rad sedam radnih grupa za izradu i izmene javnih politika, istaknuto je na godišnjoj Konferenciji prvog ciklusa programa „Pokret Polet“ pod nazivom „Promena perspektive“, koji je organizovala Trag fondacija.
Program se sprovodi u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomija (KoRSE), uz finansijsku podršku Evropske unije.
„Jako civilno društvo neophodno je za proces demokratizacije. Civilno društvo ima veoma važnu ulogu jer omogućava da se čuje glas građana i stoga je od ključnog značaja jačanje njegovog kapaciteta. Zahvaljujući civilnom sektoru mnoge važne teme su postale vidljive i pokrenuto je rešavanje konkretnih problema u velikom broju lokalnih zajednica. Kroz saradnju organizacija civilnog društva i organa javne vlasti moguće je prevazilaženje mnogih izazova što doprinosi reformskim procesima i integraciji Srbije u EU“, izjavila je Milka Damjanović, izvršna direktorka Trag fondacije.
Trogodišnji program „Pokret Polet“ ima tri cilja: da podrži i osnaži organizacije civilnog društva širom Srbije da povećaju svoje organizacione i zagovaračke kapacitete i preduzmu akcije koje efikasno doprinose društvenom i ekonomskom blagostanju. Zatim da motiviše i osnaži mlade akademske građane da unaprede svoje istraživačke sposobnosti i povežu se sa organizacijama civilnog društva. Treći cilj je usmeren na povećanje vidljivosti socio-ekonomskih izazova i podizanje svesti među građanima o pristupima i rešenjima koje civilno društvo predlaže za kreiranje boljih politika i mogućnosti za sve.
„U okviru prvog ciklusa programa „Pokret Polet“ odabrano je 15 organizacija civilnog društva, koje su dobile mentorsku i finansijsku podršku kroz dodelu donacija za realizaciju njihovih zagovaračkih inicijativa na teme koje se tiču socio-ekonomskog razvoja u iznosu do 15.000 evra. Takođe, odabrano je 15 mladih istraživača, koji su kroz plaćenu stručnu praksu dobili priliku da unaprede svoja teoretska znanja i steknu praktično iskustvo u istraživanju javnih politika i kreiranju predloga za njihovo unapređenje. Na ovaj način Trag fondacija želi da podrži one koji se bave javnim zagovaranjem u oblasti socio-ekonomskih politika u Srbiji, s ciljem da se postignu pozitivne promene i da doprinos stvaranju pravednijeg društva“, izjavila je Nataša Konstantinović, koordinatorka programa javnih politika Trag fondacije.
Konferencija je okupila veliki broj predstavnika međunarodnih organizacija, državnih institucija i nevladinog sektora, a o svom iskustvu učešća u programu i važnosti koji ovakav vid saradnje ima za društvo govorili su predstavnici organizacija civilnog društva i mladi istraživači. Pored predstavljanja rezultata prvog ciklusa programa „Pokret Polet“, odnosno zaključaka do kojih su došli mladi istraživači i organizacije civilnog društva zajedno analizirajući javne politike, predstavljeni su i predlozi za njihovo unapređenje. Zaključeno je je da je potrebno, kroz reforme i inkluzivnije politike, unaprediti sistem socijalne zaštite kako bi bio efikasniji za korisnike. Kad je reč o radnim pravima, neophodno je da se više radi na podizanju svesti i osnaživanju zaposlenih da ostvare svoja prava na radnom mestu, posebno kad su u pitanju osetljive i marginalizove grupe. Imajući u vidu da je do sada registrovano samo 12 socijalnih preduzeća, izuzetno je važno da se kroz kreiranje podsticajnih mera stvore uslovi za razvoj tog sektora. Takođe, ukazano je na značaj podrške mladim istraživačima i njihovoj ulozi u kreiranju kvalitetnijih javnih politika, jer mladi su važan potencijal i treba da budu nosioci pozitivnih promena u društvu.
Autor fotografija: Nemanja Knežević
