NOVI SAD – Na nagradnom konkursu „Etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju“ , u organizaciji Instituta za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa OPENS-om u okiru 8. Festivala mentalnog zdravlja “Empatija” , nagrađeni su novinari Radio – televizije Vojvodine Ljubica Balać i Petar Klaić.
„Ovo priznanje mi znači na mnogo nivoa. Napravili smo društvo u kom je klik bitiniji od čoveka i stvarno je pravo zadovoljstvo videti toliko kolega koji su odlučili da rade drugačije, koji i dalje čuvaju ljude, čuvaju dobre vrednosti i naglašavaju značaj lične odgovornosti,“ kazala je Ljubica Balać.
„S obzirom da je nagrada došla od kolega, u žiriju ove nagrade su bili i novinari i psiholozi, govori da sam i sa profesionalne, dakle, sa novinarske strane, a onda i sa te etičke, na koju su jako pazili psiholozi, uradio odličan prilog,“ rekao je Petar Klaić i dodao: „To je prosto jedna sitna potvrda da moj posao može da se radi u isto vreme i kvalitetno i da bude po svim principima etike – i novinarske i psihološke“.
Petru, novinaru Omladinskog O radija, nagrada je dodeljena u okviru kategorije radio/podkast za emisiju „Bipolarni svet Elene Dudok“.
„Moja priča je o jednoj devojci koja boluje od bipolarnog i poremećaja ličnosti i koja je neka vrsta Instagram i Tiktok influenserke za mlade, isključivo zbog toga što svakodnevno govori o svojim problemima,“ objasnio je Klaić i dodao:
„Dosta je kontraverzno to što ona radi na Instagramu i Tiktoku i dosta ljudi to ne razume“, priča Petar.
Ona je njemu ispričala svoju priču, koja je bila veoma kompleksna.
„Reč je o jako mladoj osobi koja ima ozbiljne psihičke probleme, zbog kojih prolazi kroz vršnjačko nasilje, prolazi kroz nasilje sistema, a koja je veoma inteligentna i svesna onoga što joj se događa i šta treba da se uradi povodom toga. Ona je jako dobra sagovornica, vrlo iskrena i veoma hrabra što govori na takav način i to je jedna od emisija koju sam najlakše napravio,“ priča Petar.
Ljubici Balać, novinarki dokumentarnog programa RTV nagrada je dodeljena u kategoriji TV prilog za emisiju „Život u rukama“.
„Dušan je rastao kao i svi njegovi vršnjaci, do momenta kada su njegovi roditelji prepoznali da je počeo drugačije da se ponaša i shvatili da imaju izazov iz spektra autizma. Uz mnoštvo dobrih ljudi, uz sebe su imali učitelja Davora. On je napravio veliku stvar kada je Dušan stasao za školu, otvorio mu je vrata, a samim tim i vrata inkluziji da uđe u škole, jer je to tada tek bilo u začetku, svi su nerado pristajali i svima je u tom procesu bilo teško.“ objasnila je Ljubica i dodala: „Ne samo da je Dušan dobio priliku da ide u školu, on je išao i na sportska takmičenja, dobio je drugare i obaveze, ali su i da deca iz prve ruke naučila šta znači kad je neko različit, kako sa njim da se druže i naučila su se empatiji.“
Ali tu nije kraj priče, po završetku škole učitelj Davor zaposlio je Dušana u svom restoranu i prema rečima autorke, time mu simbolično predao život u njegove ruke, te otud i naslov priče „Život u rukama“.
Snaga ovih priča leži u njihovim porukama ali i u načinu na koji su ispričane – toplo, iskreno i bez senzacionalizma.
„Novinari nekako već na početku odaberu da rade po kodeksu, odnosno da rade po savesti,“ istakla je Ljubica i dodala da je važno voditi računa kakve će efekte postići njihova priča.
„Etika u novinarstvu je na nivou incidenta i neretko će se naći baš na javnim servisima zato što mi imamo dovoljno kapaciteta za takve stvari. Etika ne stanuje u tabloidima, a oni su preovlađujući model informisanja u Srbiji i onda mi na etiku natrčavamo izuzetno retko,“ zaključio je Petar.
RTV
Foto: Oradio, Jelena Božić
