KRAGUJEVAC – Na današnji dan, 21. oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolini dogodilo se masovno streljanje, jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu. Nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, u znak odmazde, nad više hiljada srpskih civila.
U savremenoj Srbiji dan masakra u Kragujevcu 21. oktobar, obeležava se kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je stradalnike, proglašeni su za novomučenike.
Povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac, na pola puta između sela Bara i Ljuljaka.
Nemačke trupe su na tom putu dočekane tada u zasedi. Bila je to zajednička zaseda pripadnika NOVJ (partizani) i JVuO (četnici).
Poginulo je 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.
Prilikom streljanja u Kragujevcu i okolini, nemački okupator je primenio drakonsku odredbu iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog.
Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Maršić, Ilićevo, Grošnica a 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra.
Između ostalih, Nemci su tada uhapsili i odveli na streljanje i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.
U skladu sa naredbom generala Bemea odlučeno je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica. Naređenje je izdao major Oto Deš, zapovednik 749. puka, čije je središte bilo u Kraljevu.
Naređenje je odatle upućeno majoru Paulu Kenigu u Kragujevac.
Krajskomandant Oto fon Bišofshauzen sugerisao je da su okolna sela, kako se izrazio, leglo komunista i bandita, dok je sam grad Kragujevac bio uglavnom mirna sredina, otuda su se hapšenja i streljanja dogodila I u okolnim selima.
Nije zapravo poznato koliko je ljudi tada uhapšeno, prema procenama privedeno je između pet i šest hiljada građana, bez ikakve selekcije. U principu, hapšeni su muškarci starosti između 16 i 60 godina. Nije poznato da je bilo otpora prilikom privođenja, nesumnjivo zato što se nije pretpostavljalo kakav je dalji sled.
Uhapšeni su smešteni u topovske šupe ranijeg artiljerijskog puka „Tanasko Rajić“.
Izvršioci streljanja bili su pripadnici Vermahta, i to Prvog bataljona 724. pešadijskog puka, kao i pripadnici Trećeg bataljona 749. pešadijskog puka.
Prema do sada poznatim podacima, ubijeno je 2.796 osoba, od toga 412 u okolnim selima, ostali u Kragujevcu.
Svake godine u Spomen parku u Šumaricama održava se „Veliki školski čas“, manifestacija kojom se podseća na masakr koji se dogodio u tom gradu oktobra 1941. jedan od najtragičnijih događaja na tlu okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu.
Odluka o izgradnji Spomen parka doneta je 1953. godine kao vid sećanja na stradalnike. Te godine prvi put je priređena organizovana komemoracija. Spomen park je potom decenijama dograđivan.
Memorijalni kompleks na kojem se nalazi 30 masovnih grobnica obuhvata prostor površine 352 hektara.
Od 1971. postoji manifestacija „Veliki školski čas“. Od 2012. godine 21. oktobar, dan masakra u Kragujevcu, u Srbiji se obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Veliki školski čas – sećanje na kragujevačke žrtve
Kraj spomenika streljanim đacima i profesorima održava se moleban kragujevačkim novomučenicima koji služi episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom Šumadijske eparhije.
Centralna manifestacija Veliki školski čas biće održana u 11 časova, uz izvođenje poeme Šum Šumarice po tekstu Darka Cvijetića, u režiji Marka Misirače.
Velikom školskom času, pored velikog broja građana i zvanica prisustvuju i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić i izaslanik predsednika Srbije Milorad Veljović.
Tanjug
Foto: RTV
