BEOGRAD – Intenzivna poljoprivredna proizvodnja, korišćenje teške mehanizacije i upotreba veštačkog đubriva na srpskim oranicama doprineli su tome da one postanu u velikoj meri degradirane usled drastičnog pada nivoa organske materije u njima. Otuda je ozdravljenje zemljišta postalo imperativ ukoliko želimo da obezbedimo sigurnost snabdevanja hranom, a kao jedno od rešenja nudi se regenerativna poljoprivreda. Ključ za održivu budućnost planete na kojoj živimo upravo i jeste zdravo i očuvano zemljište jer ono ne znači samo rezervoar zdrave hrane za sve nas, već predstavlja i jednog od naših najvećih saveznika u borbi protiv klimatskih promena, koje su odavno postale opterećujući deo naše svakodnevice.
O regenerativnoj poljoprivredi kao receptu za ozdravljenje zemljišta, inovativnoj tehnici plitkog oranja tla i njihovim blagotvornim uticajima po životnu sredinu razgovarali smo sa Ivankom Stojnić, menadžerkom za održivi razvoj Nestlé-a za jugoistočno evropsko tržište.
Nestlé već nekoliko godina u Srbiji sprovodi svoj globalni program regenerativne poljoprivrede u koji je uključen sve veći broj domaćih kompanija. Možete li nam reći zbog čega se primena principa ovog programa u javnosti sve više sagledava kao jedno od mogućih rešenja za ozdravljenje srpskih oranica?
– Da bismo svi jednostavnije razumeli, regenerativna poljoprivreda zapravo znači povratak starim, tradicionalnim praksama prilikom obrade zemljišta, baš onako kako su to nekada radile naše bake i deke, ali uz primenu savremene tehnologije i dostupnih naučnih metoda. To konkretno znači da poljoprivrednici svoje kulture uzgajaju uz pomoć organskog, a ne veštačkog đubriva, poput stajnjaka, sade drvorede, živice i pokrovne useve kako bi obogatili i od erozije zaštitili svoje njive, ali i da pritom koriste naprednu tehnologiju, kao što su traktori sa autopilot upravljanjem ili dronovi za održavanje i nadzor useva, čime se na jedan sveobuhvatan način utire put ka dugoročnom ozdravljenju zemljišta.
Prakse regenerativne poljoprivrede podrazumevaju manje intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju čime se čuva prirodna struktura zemljišta i podstiču prirodni procesi kojima se poboljšava njegova plodnost. Regeneracijom zemljišta takođe se čuvaju i obnavljaju čitavi ekosistemi koji od njega zavise. Zemljište bogato organskim ugljenikom ima veći biodiverzitet i biološku aktivnost, a samim tim je i plodnije. Biljke koje na njemu rastu su otpornije na sušu, a zemljište je bolji filter za vodu, što poboljšava kvalitet površinskih i podzemnih voda.
Jedan od važnih principa regenerativne poljoprivrede jeste i obrada zemljišta u trakama, odnosno strip-till tehnika obrade tla, koju odnedavno primenjuju i lokalni uzgajivači suncokreta, novi partneri u okviru Nestlé-ovog globalnog programa. Šta ona tačno predstavlja i kakvi su njeni benefiti kada je reč o borbi protiv klimatskih promena?
– Strip-till tehnika je u suštini vid konzervacijske obrade zemljišta u okviru koje se obrađuje samo mali deo površine tla, odnosno trake od 8 do 20 cm u koje se direktno polažu seme i đubrivo i to minimalnom invazivnom metodom – zaoravanjem na dubini od 15 do 25 cm. Zahvaljujući toj tehnici plitkog oranja, veliki deo zemljišta, od 70 do 90 odsto, zapravo ostaje neobrađen, što se vrlo pozitivno odražava i na životnu sredinu jer se velike količine ugljen-dioksida, najprominentnijeg gasa sa efektom staklene bašte i vodećeg uzročnika klimatskih promena, zadržavaju u tlu. Drugim rečima, što se manje zadire u zemljište, nakon okeana drugi najveći „rezervoar“ ugljenika na svetu, manje su i emisije štetnih gasova koji Zemlju postepeno pretvaraju u jedan ogromni staklenik.
Za razliku od konvencionalnog sistema obrade tla, koji je zbog velikog broja radnih operacija do setve glavni „krivac“ za to što su srpske oranice postale prilično ispošćene, odnosno što su izgubile velike količine organskih materija, kod strip-till metode se koristi samo jedna mašina, sa jednom do dve radne operacije do momenta setve, čime se doprinosi značajnoj optimizaciji korišćenja i resursa i energije. Gledano kroz brojke, strip-till tehnika smanjuje potrošnju fosilnih goriva i do 70 odsto, čime se u ogromnoj meri smanjuju emisije štetnih gasova. Ako se zna da poljoprivreda učestvuje sa preko 24 odsto u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i da je, sledstveno tome, veliki svetski zagađivač, onda je jasno kakvi su benefiti regeneracije obradivih površina.
Što je zemljište očuvanije, zdravije i bogatije organskim materijama, to je ono sposobnije da upije veće količine CO2 iz atmosfere, čime zasigurno postaje naš najveći saveznik u borbi protiv klimatskih promena. Kada je, s druge strane, zemljište usled konvencionalne poljoprivrede osiromašeno, ono ne samo da više nije u stanju da upija ugljen-dioksid iz atmosfere, već počinje i da ga ispušta iz svojih slojeva. Otuda je za našu i budućnost naše planete jako važan način na koji obrađujemo zemljište. Pred nama je izbor da li ćemo od njega stvoriti saveznika u borbi protiv klimatskih promena ili ne.
U tom poduhvatu će nam, pored prvih srpskih kompanija uključenih u Nestlé program regenerativne poljoprivrede, Telek Paprike i Geneze, pomoći i lokalni uzgajivači suncokreta Raca d.o.o. iz Kumana, Borac AD iz Šurjana i Agroprodukt d.o.o. iz Bumbarevog Brda, a u planu nam je da u budućnosti uključimo i proizvođače soje. Takođe, veliku zahvalnost dugujemo i firmi Prime Trinity, čija nam ekspertiza pomaže u pravilnom sprovođenju strip-till tehnike.
Koji su ciljevi Nestlé-a kada je reč o borbi protiv klimatskih promena i kakve je konkretne korake kompanija do sada preuzela?
– Nestlé je među prvima, 2021. godine, predstavio Net Zero Roadmap plan, koji je usklađen s ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma, a prema kojem će kompanija do 2025. godine smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto, do 2030. za 50 odsto, a do 2050. je plan da se dostigne neto nulta emisija.
Već podržavamo preko 500.000 poljoprivrednika širom sveta u implementaciji principa regenerativne poljoprivrede, a naš cilj je da do 2025. godine na globalnom nivou 20 odsto ključnih sastojaka svih Nestlé proizvoda dolazi iz regenerativnih izvora, a 50 odsto do 2030. godine.
Foto: Boško Karanović
